حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِلَى بَيْتِ الْمَقْدِسِ سِتَّةَ عَشَرَ شَهْرًا حَتَّى نَزَلَتِ الآيَةُ الَّتِي فِي الْبَقَرَةِ { وَحَيْثُمَا كُنْتُمْ فَوَلُّوا وُجُوهَكُمْ شَطْرَهُ} فَنَزَلَتْ بَعْدَ مَا صَلَّى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَانْطَلَقَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ فَمَرَّ بِنَاسٍ مِنَ الأَنْصَارِ وَهُمْ يُصَلُّونَ فَحَدَّثَهُمْ فَوَلَّوْا وُجُوهَهُمْ قِبَلَ الْبَيْتِ .
Баро ибн Озиб айтди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Байтул-Мақдисга (қарата) ўн олти ой намоз ўқидим — то Бақарадаги: «Ва қаерда бўлсангиз — юзларингизни у (Масжидул-Ҳаром) томон буринг» (ояти) нозил бўлгунча. У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намоз ўқиганидан кейин нозил бўлди. Бас қавмдан бир киши (чиқиб) кетди ва ансордан бир неча кишининг янидан ўтди — улар намоз ўқияпти эдилар; у уларга (гапни) айтди; бас улар юзларини Байт (Каъба) томон бурдилар.