وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى عَبْدِ اللَّهِ يُقَالُ لَهُ نَهِيكُ بْنُ سِنَانٍ . بِمِثْلِ حَدِيثِ وَكِيعٍ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ فَجَاءَ عَلْقَمَةُ لِيَدْخُلَ عَلَيْهِ فَقُلْنَا لَهُ سَلْهُ عَنِ النَّظَائِرِ الَّتِي كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ بِهَا فِي رَكْعَةٍ فَدَخَلَ عَلَيْهِ فَسَأَلَهُ ثُمَّ خَرَجَ عَلَيْنَا فَقَالَ عِشْرُونَ سُورَةً مِنَ الْمُفَصَّلِ فِي تَأْلِيفِ عَبْدِ اللَّهِ .
Абу Воил айтди: Абдуллаҳнинг олдига Наҳик ибн Синон дейиладиган бир киши келди — Вакиъ ҳадиси мислида; фақат у: «Бас Алқама унинг олдига киришга келди; биз унга: ‹Ундан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир ракатда ўқийдиган назоир ҳақида сўраб бер› дедик; бас у унинг олдига кирди ва ундан сўради, кейин бизнинг олдимизга чиқди ва: ‹Абдуллаҳнинг тартибида (тартиблаганида) муфассалдан йигирма сура› деди» деди.