وَحَدَّثَنَا خَلَفُ بْنُ هِشَامٍ، وَأَبُو الرَّبِيعِ الزَّهْرَانِيُّ، جَمِيعًا عَنْ حَمَّادٍ، - قَالَ خَلَفٌ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، - عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ ذُكِرَ عِنْدَ عَائِشَةَ قَوْلُ ابْنِ عُمَرَ الْمَيِّتُ يُعَذَّبُ بِبُكَاءِ أَهْلِهِ عَلَيْهِ . فَقَالَتْ رَحِمَ اللَّهُ أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ سَمِعَ شَيْئًا فَلَمْ يَحْفَظْهُ إِنَّمَا مَرَّتْ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَنَازَةُ يَهُودِيٍّ وَهُمْ يَبْكُونَ عَلَيْهِ فَقَالَ " أَنْتُمْ تَبْكُونَ وَإِنَّهُ لَيُعَذَّبُ " .
Урва айтди: Оишанинг олдида Ибн Умарнинг: «Ўлик аҳлининг унга йиғиси сабабли азобланади» деган сўзи зикр қилинди. Бас у: «Аллаҳ Абу Абдурраҳмонга раҳм қилсин! У бир нарсани эшитди, аммо уни (яхши) ёдда сақламади. Аслида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдидан бир яҳудийнинг жанозаси ўтди — улар унга йиғлаётган эди; бас у: ‹Сизлар йиғлаяпсиз, ҳолбуки у албатта азобланяпти› деди» деди.