حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، قَالَ وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَزْمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَمْرَةَ، أَنَّهَا أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا، سَمِعَتْ عَائِشَةَ، وَذُكِرَ، لَهَا أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، يَقُولُ إِنَّ الْمَيِّتَ لَيُعَذَّبُ بِبُكَاءِ الْحَىِّ عَلَيْهِ . فَقَالَتْ عَائِشَةُ غَفَرَ اللَّهُ لأَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَمَا إِنَّهُ لَمْ يَكْذِبْ وَلَكِنَّهُ نَسِيَ أَوْ أَخْطَأَ إِنَّمَا مَرَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى يَهُودِيَّةٍ يُبْكَى عَلَيْهَا فَقَالَ " إِنَّهُمْ لَيَبْكُونَ عَلَيْهَا وَإِنَّهَا لَتُعَذَّبُ فِي قَبْرِهَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба Моликдан ривоят қилди, (у) деди: ва бизга Ишоқ ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ривоят қилди, Абдуллаҳ ибн Абу Бакр ибн Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳазмдан, у отасидан, у Амрадан (ривоят қилдики), у (Амра) унга хабар бердики, у Оишадан эшитган — унга Ибн Умарнинг: «Албатта маййит тирикнинг унинг устида йиғлаши сабабли азобланади,» деганлиги эслатилганда — шунда Оиша: «Аллаҳ Абу Абдурраҳмонни мағфират қилсин, у ёлғон айтгани йўқ, лекин у унутди ёки хато қилди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) устида йиғланаётган бир яҳудий аёлнинг ёнидан ўтиб: «Албатта улар унинг устида йиғламоқдалар, ҳолбуки у қабрида азобланмоқда,» дедилар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳдир.