وَحَدَّثَنِي عَمْرٌو النَّاقِدُ، حَدَّثَنَا عَفَّانُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، لَمَّا طُعِنَ عَوَّلَتْ عَلَيْهِ حَفْصَةُ فَقَالَ يَا حَفْصَةُ أَمَا سَمِعْتِ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " الْمُعَوَّلُ عَلَيْهِ يُعَذَّبُ " . وَعَوَّلَ عَلَيْهِ صُهَيْبٌ فَقَالَ عُمَرُ يَا صُهَيْبُ أَمَا عَلِمْتَ " أَنَّ الْمُعَوَّلَ عَلَيْهِ يُعَذَّبُ " .
Анас (ривоят қилди)ки: Умар ибн ал-Хаттоб (ханжар билан) урилганида, Ҳафса унга (баланд овоз билан) йиғлади; бас (Умар): «Эй Ҳафса, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: ‹Унга (баланд овоз билан) йиғланган (киши) азобланади› деб айтаётган ҳолда эшитмаганмидинг?» деди. Суҳайб (ҳам) унга баланд овоз билан йиғлади; Умар: «Эй Суҳайб, билмайсанми — унга (баланд овоз билан) йиғланган азобланади?!» деди.
حَدَّثَنَا دَاوُدُ بْنُ رُشَيْدٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ، أَبِي مُلَيْكَةَ قَالَ كُنْتُ جَالِسًا إِلَى جَنْبِ ابْنِ عُمَرَ وَنَحْنُ نَنْتَظِرُ جَنَازَةَ أُمِّ أَبَانٍ بِنْتِ عُثْمَانَ وَعِنْدَهُ عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ فَجَاءَ ابْنُ عَبَّاسٍ يَقُودُهُ قَائِدٌ فَأُرَاهُ أَخْبَرَهُ بِمَكَانِ ابْنِ عُمَرَ، فَجَاءَ حَتَّى جَلَسَ إِلَى جَنْبِي فَكُنْتُ بَيْنَهُمَا فَإِذَا صَوْتٌ مِنَ الدَّارِ فَقَالَ ابْنُ عُمَرَ - كَأَنَّهُ يَعْرِضُ عَلَى عَمْرٍو أَنْ يَقُومَ فَيَنْهَاهُمْ - سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ الْمَيِّتَ لَيُعَذَّبُ بِبُكَاءِ أَهْلِهِ " . قَالَ فَأَرْسَلَهَا عَبْدُ اللَّهِ مُرْسَلَةً . فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ كُنَّا مَعَ أَمِيرِ الْمُؤْمِنِينَ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ حَتَّى إِذَا كُنَّا بِالْبَيْدَاءِ إِذَا هُوَ بِرَجُلٍ نَازِلٍ فِي شَجَرَةٍ فَقَالَ لِيَ اذْهَبْ فَاعْلَمْ لِي مَنْ ذَاكَ الرَّجُلُ . فَذَهَبْتُ فَإِذَا هُوَ صُهَيْبٌ . فَرَجَعْتُ إِلَيْهِ فَقُلْتُ إِنَّكَ أَمَرْتَنِي أَنْ أَعْلَمَ لَكَ مَنْ ذَاكَ وَإِنَّهُ صُهَيْبٌ . قَالَ مُرْهُ فَلْيَلْحَقْ بِنَا . فَقُلْتُ إِنَّ مَعَهُ أَهْلَهُ . قَالَ وَإِنْ كَانَ مَعَهُ أَهْلُهُ - وَرُبَّمَا قَالَ أَيُّوبُ مُرْهُ فَلْيَلْحَقْ بِنَا - فَلَمَّا قَدِمْنَا لَمْ يَلْبَثْ أَمِيرُ الْمُؤْمِنِينَ أَنْ أُصِيبَ فَجَاءَ صُهَيْبٌ يَقُولُ وَاأَخَاهْ وَاصَاحِبَاهْ . فَقَالَ عُمَرُ أَلَمْ تَعْلَمْ أَوْ لَمْ تَسْمَعْ - قَالَ أَيُّوبُ أَوْ قَالَ أَوَلَمْ تَعْلَمْ أَوَلَمْ تَسْمَعْ - أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الْمَيِّتَ لَيُعَذَّبُ بِبَعْضِ بُكَاءِ أَهْلِهِ " . قَالَ فَأَمَّا عَبْدُ اللَّهِ فَأَرْسَلَهَا مُرْسَلَةً وَأَمَّا عُمَرُ فَقَالَ بِبَعْضٍ . فَقُمْتُ فَدَخَلْتُ عَلَى عَائِشَةَ فَحَدَّثْتُهَا بِمَا، قَالَ ابْنُ عُمَرَ فَقَالَتْ لاَ وَاللَّهِ مَا قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَطُّ " إِنَّ الْمَيِّتَ يُعَذَّبُ بِبُكَاءِ أَحَدٍ " . وَلَكِنَّهُ قَالَ " إِنَّ الْكَافِرَ يَزِيدُهُ اللَّهُ بِبُكَاءِ أَهْلِهِ عَذَابًا وَإِنَّ اللَّهَ لَهُوَ أَضْحَكَ وَأَبْكَى وَلاَ تَزِرُ وَازِرَةٌ وِزْرَ أُخْرَى " . قَالَ أَيُّوبُ قَالَ ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ حَدَّثَنِي الْقَاسِمُ بْنُ مُحَمَّدٍ قَالَ لَمَّا بَلَغَ عَائِشَةَ قَوْلُ عُمَرَ وَابْنِ عُمَرَ قَالَتْ إِنَّكُمْ لَتُحَدِّثُونِّي عَنْ غَيْرِ كَاذِبَيْنِ وَلاَ مُكَذَّبَيْنِ وَلَكِنَّ السَّمْعَ يُخْطِئُ .
Абдуллаҳ ибн Абу Мулайка айтди: Мен Ибн Умарнинг ёнида ўтирган эдим — биз Усмоннинг қизи Умму Абоннинг жанозасини кутар эдик; унинг ёнида Амр ибн Усмон (бор эди). Шу пайт Ибн Аббос келди — уни бир етакловчи етаклаб. Мен ўйлайманки, унга Ибн Умарнинг жойини хабар берди; бас у келди, то менинг ёнимга ўтирди — мен улар иккови орасида эдим. Шу пайт уй(ичи)дан бир овоз (йиғи) (чиқди). Ибн Умар — гўё Амрга (йиғовчиларни қайтаришни) таклиф қилаётгандек: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: ‹Албатта ўлик аҳли йиғиси сабабли азобланади› деб айтаётган ҳолда эшитдим» деди. Абдуллаҳ (ибн Умар) буни мутлақ (умумий) ҳолда айтди. Бас Ибн Аббос: «Биз амирул-мўминин Умар ибн ал-Хаттоб билан бирга эдик, то Байдода бўлганимизда, у бир кишини — бир дарахт (сояси)га тушган ҳолда — кўрди ва менга: ‹Бориб, мен учун билиб келки, у киши ким?› деди. Мен бордим; шу пайт у Суҳайб (экан). Унинг олдига қайтдим ва: ‹Сен менга у ким эканини билишимни буюрдинг; албатта у — Суҳайб› дедим. У: ‹Унга айт — бизга қўшилсин› деди. Мен: ‹Унинг ёнида аҳли (оиласи) бор› дедим. У: ‹Аҳли бўлса ҳам› деди — Айюб баъзан: ‹Унга айт — бизга қўшилсин› деди. Биз (Мадинага) келганимизда, амирул-мўминин кўп ўтмай мусибатга учради; бас Суҳайб: «Вой, биродар! Вой, дўст!» деб келди. Умар: ‹Билмаймисан — ёки: эшитмаганмисан — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта ўлик аҳлининг баъзи йиғиси сабабли азобланади» деган?!› деди» деди. (Ровий:) Абдуллаҳ (ибн Умар) уни мутлақ ҳолда айтди, Умар эса «баъзи» деди. Бас мен туриб Оишанинг олдига кирдим ва унга Ибн Умар айтганини айтдим. У: «Йўқ, Аллаҳга қасам, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳеч қачон: ‹Албатта ўлик ҳеч кимнинг йиғиси сабабли азобланади› демаган; лекин у: ‹Албатта Аллаҳ кофирнинг азобини аҳлининг йиғиси сабабли зиёда қилади; ва албатта Аллаҳнинг Ўзи кулдирди ва йиғлатди; ҳеч бир гуноҳкор бошқасининг гуноҳини кўтармайди› деган» деди. Айюб: Ибн Абу Мулайка айтди: Менга Қосим ибн Муҳаммад ривоят қилди: «Оишага Умар ва Ибн Умарнинг сўзи етганида: ‹Сизлар менга ёлғончи бўлмаган ва ёлғонга чиқарилмаган икки (киши)дан ривоят қиляпсизлар; лекин (баъзан) эшитиш хато қилади (нотўғри тушунилади)› деди» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالَ ابْنُ رَافِعٍ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ، قَالَ تُوُفِّيَتِ ابْنَةٌ لِعُثْمَانَ بْنِ عَفَّانَ بِمَكَّةَ قَالَ فَجِئْنَا لِنَشْهَدَهَا - قَالَ - فَحَضَرَهَا ابْنُ عُمَرَ وَابْنُ عَبَّاسٍ قَالَ وَإِنِّي لَجَالِسٌ بَيْنَهُمَا - قَالَ - جَلَسْتُ إِلَى أَحَدِهِمَا ثُمَّ جَاءَ الآخَرُ فَجَلَسَ إِلَى جَنْبِي فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ لِعَمْرِو بْنِ عُثْمَانَ وَهُوَ مُوَاجِهُهُ أَلاَ تَنْهَى عَنِ الْبُكَاءِ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الْمَيِّتَ لَيُعَذَّبُ بِبُكَاءِ أَهْلِهِ عَلَيْهِ " . فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ قَدْ كَانَ عُمَرُ يَقُولُ بَعْضَ ذَلِكَ ثُمَّ حَدَّثَ فَقَالَ صَدَرْتُ مَعَ عُمَرَ مِنْ مَكَّةَ حَتَّى إِذَا كُنَّا بِالْبَيْدَاءِ إِذَا هُوَ بِرَكْبٍ تَحْتَ ظِلِّ شَجَرَةٍ فَقَالَ اذْهَبْ فَانْظُرْ مَنْ هَؤُلاَءِ الرَّكْبُ فَنَظَرْتُ فَإِذَا هُوَ صُهَيْبٌ - قَالَ - فَأَخْبَرْتُهُ فَقَالَ ادْعُهُ لِي . قَالَ فَرَجَعْتُ إِلَى صُهَيْبٍ فَقُلْتُ ارْتَحِلْ فَالْحَقْ أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ . فَلَمَّا أَنْ أُصِيبَ عُمَرُ دَخَلَ صُهَيْبٌ يَبْكِي يَقُولُ وَاأَخَاهْ وَاصَاحِبَاهْ . فَقَالَ عُمَرُ يَا صُهَيْبُ أَتَبْكِي عَلَىَّ وَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الْمَيِّتَ يُعَذَّبُ بِبَعْضِ بُكَاءِ أَهْلِهِ عَلَيْهِ " . فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ فَلَمَّا مَاتَ عُمَرُ ذَكَرْتُ ذَلِكَ لِعَائِشَةَ فَقَالَتْ يَرْحَمُ اللَّهُ عُمَرَ لاَ وَاللَّهِ مَا حَدَّثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ يُعَذِّبُ الْمُؤْمِنَ بِبُكَاءِ أَحَدٍ " . وَلَكِنْ قَالَ " إِنَّ اللَّهَ يَزِيدُ الْكَافِرَ عَذَابًا بِبُكَاءِ أَهْلِهِ عَلَيْهِ " قَالَ وَقَالَتْ عَائِشَةُ حَسْبُكُمُ الْقُرْآنُ { وَلاَ تَزِرُ وَازِرَةٌ وِزْرَ أُخْرَى} قَالَ وَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ عِنْدَ ذَلِكَ وَاللَّهُ أَضْحَكَ وَأَبْكَى . قَالَ ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ فَوَاللَّهِ مَا قَالَ ابْنُ عُمَرَ مِنْ شَىْءٍ .
Абдуллаҳ ибн Абу Мулайка айтди: Усмон ибн Аффоннинг бир қизи Маккада вафот этди; бас биз унга (жанозага) ҳозир бўлиб келдик. Унга Ибн Умар ва Ибн Аббос ҳозир бўлди; мен улар иккови орасида ўтирган эдим. Бирининг ёнига ўтирдим, кейин бошқаси келди ва менинг ёнимга ўтирди. Абдуллаҳ ибн Умар Амр ибн Усмонга — у унинг рўпарасида (турган) — : «Йиғидан қайтармайсанми? Чунки Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Албатта ўлик аҳлининг унга йиғиси сабабли азобланади› деган» деди. Ибн Аббос: «Умар шунинг баъзисини айтар эди» деди, кейин ривоят қилди ва: «Мен Умар билан Маккадан қайтдим, то Байдода бўлганимизда, у бир дарахт сояси остида бир карвонни (кўрди) ва: ‹Бориб, қараб кўр, бу карвон кимлар?› деди. Мен қарадим; шу пайт у Суҳайб (эди). Унга хабар бердим; у: ‹Уни менга чақир› деди. Мен Суҳайбнинг олдига қайтдим ва: ‹Кўчиб, амирул-мўмининга қўшил› дедим. Умар мусибатга учраганида, Суҳайб йиғлаб: «Вой, биродар! Вой, дўст!» деб кирди. Умар: ‹Эй Суҳайб, менга йиғлайсанми?! Ҳолбуки Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта ўлик аҳлининг унга баъзи йиғиси сабабли азобланади» деган-ку!› деди» деди. Ибн Аббос: «Умар вафот этганида, мен буни Оишага зикр қилдим; у: ‹Аллаҳ Умарга раҳм қилсин! Йўқ, Аллаҳга қасам, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта Аллаҳ мўминни ҳеч кимнинг йиғиси сабабли азоблайди» деб ривоят қилмаган; лекин у: «Албатта Аллаҳ кофирнинг азобини аҳлининг унга йиғиси сабабли зиёда қилади» деган› деди» деди. Ва Оиша: «Сизларга Қуръан кифоя: ‹Ҳеч бир гуноҳкор бошқасининг гуноҳини кўтармайди›» деди. Ва шу пайтда Ибн Аббос: «Ва Аллаҳ кулдирди ва йиғлатди» деди. Ибн Абу Мулайка: «Аллаҳга қасам, Ибн Умар ҳеч нарса демади» деди.
وَحَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ بِشْرٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ عَمْرٌو عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، كُنَّا فِي جَنَازَةِ أُمِّ أَبَانٍ بِنْتِ عُثْمَانَ وَسَاقَ الْحَدِيثَ وَلَمْ يَنُصَّ رَفْعَ الْحَدِيثِ عَنْ عُمَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم كَمَا نَصَّهُ أَيُّوبُ وَابْنُ جُرَيْجٍ وَحَدِيثُهُمَا أَتَمُّ مِنْ حَدِيثِ عَمْرٍو .
Ибн Абу Мулайка (ривоят қилди): Биз Усмоннинг қизи Умму Абоннинг жанозасида эдик — ва ҳадисни келтирди; ва ҳадисни Умардан, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (етказиб) марфуъ қилишни — Айюб ва Ибн Журайж келтирганидек — келтирмади; ва улар икковининг ҳадиси Амр ҳадисидан тўлиқроқдир.
وَحَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنِي عُمَرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَنَّحَدَّثَهُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الْمَيِّتَ يُعَذَّبُ بِبُكَاءِ الْحَىِّ " .
Абдуллаҳ ибн Умар (ривоят қилди)ки: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта ўлик тирикнинг йиғиси сабабли азобланади» деди.
وَحَدَّثَنَا خَلَفُ بْنُ هِشَامٍ، وَأَبُو الرَّبِيعِ الزَّهْرَانِيُّ، جَمِيعًا عَنْ حَمَّادٍ، - قَالَ خَلَفٌ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، - عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ ذُكِرَ عِنْدَ عَائِشَةَ قَوْلُ ابْنِ عُمَرَ الْمَيِّتُ يُعَذَّبُ بِبُكَاءِ أَهْلِهِ عَلَيْهِ . فَقَالَتْ رَحِمَ اللَّهُ أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ سَمِعَ شَيْئًا فَلَمْ يَحْفَظْهُ إِنَّمَا مَرَّتْ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَنَازَةُ يَهُودِيٍّ وَهُمْ يَبْكُونَ عَلَيْهِ فَقَالَ " أَنْتُمْ تَبْكُونَ وَإِنَّهُ لَيُعَذَّبُ " .
Урва айтди: Оишанинг олдида Ибн Умарнинг: «Ўлик аҳлининг унга йиғиси сабабли азобланади» деган сўзи зикр қилинди. Бас у: «Аллаҳ Абу Абдурраҳмонга раҳм қилсин! У бир нарсани эшитди, аммо уни (яхши) ёдда сақламади. Аслида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдидан бир яҳудийнинг жанозаси ўтди — улар унга йиғлаётган эди; бас у: ‹Сизлар йиғлаяпсиз, ҳолбуки у албатта азобланяпти› деди» деди.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ ذُكِرَ عِنْدَ عَائِشَةَ أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، يَرْفَعُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الْمَيِّتَ يُعَذَّبُ فِي قَبْرِهِ بِبُكَاءِ أَهْلِهِ عَلَيْهِ " . فَقَالَتْ وَهَلَ إِنَّمَا قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّهُ لَيُعَذَّبُ بِخَطِيئَتِهِ أَوْ بِذَنْبِهِ وَإِنَّ أَهْلَهُ لَيَبْكُونَ عَلَيْهِ الآنَ " . وَذَاكَ مِثْلُ قَوْلِهِ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَامَ عَلَى الْقَلِيبِ يَوْمَ بَدْرٍ وَفِيهِ قَتْلَى بَدْرٍ مِنَ الْمُشْرِكِينَ فَقَالَ لَهُمْ مَا قَالَ " إِنَّهُمْ لَيَسْمَعُونَ مَا أَقُولُ " . وَقَدْ وَهَلَ إِنَّمَا قَالَ " إِنَّهُمْ لَيَعْلَمُونَ أَنَّ مَا كُنْتُ أَقُولُ لَهُمْ حَقٌّ " . ثُمَّ قَرَأَتْ { إِنَّكَ لاَ تُسْمِعُ الْمَوْتَى} { وَمَا أَنْتَ بِمُسْمِعٍ مَنْ فِي الْقُبُورِ} يَقُولُ حِينَ تَبَوَّءُوا مَقَاعِدَهُمْ مِنَ النَّارِ .
Урва айтди: Оишанинг олдида зикр қилинди — Ибн Умар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Албатта ўлик аҳлининг унга йиғиси сабабли қабрида азобланади» (деганни) марфуъ қилади (деб). Бас у: «Адашди (ваҳм қилди)! Аслида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Албатта у ўз хатоси ёки гуноҳи сабабли азобланяпти; ва албатта унинг аҳли ҳозир унга йиғлаяпти› деди» деди. Бу — унинг (Ибн Умарнинг) сўзига ўхшайдики: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Бадр куни қудуқ (жасадлар ташланган) устида турди — унда Бадрдаги мушрик ўликлари бор эди — ва уларга айтганини айтди: «Албатта улар мен айтган(нарса)ни эшитяптилар». Ҳолбуки у (Ибн Умар) адашди; аслида у: «Албатта улар биляптиларки, мен уларга айтган(нарса) ҳақ эди» деган. Кейин у (Оиша): ‹Иннака ла тусмиъул-мавто (Сен ўликларга эшиттиролмайсан)› ва ‹Ва ма анта би-мусмиъин ман фил-қубур (Сен қабрлардагиларга эшиттирувчи эмассан)› (оятларини) ўқиди — улар дўзахдан ўз ўринларини эгаллаган пайтда (деб).
وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ بِمَعْنَى حَدِيثِ أَبِي أُسَامَةَ وَحَدِيثُ أَبِي أُسَامَةَ أَتَمُّ .
(Бу ҳадис) бизга Ҳишом ибн Урва(дан) шу иснод билан — Абу Усома ҳадиси маъносида (ривоят қилинди); ва Абу Усома ҳадиси тўлиқроқдир.
وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، فِيمَا قُرِئَ عَلَيْهِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ، أَبِي بَكْرٍ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَمْرَةَ بِنْتِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّهَا أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا، سَمِعَتْ عَائِشَةَ، وَذُكِرَ، لَهَا أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ، يَقُولُ إِنَّ الْمَيِّتَ لَيُعَذَّبُ بِبُكَاءِ الْحَىِّ . فَقَالَتْ عَائِشَةُ يَغْفِرُ اللَّهُ لأَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَمَا إِنَّهُ لَمْ يَكْذِبْ وَلَكِنَّهُ نَسِيَ أَوْ أَخْطَأَ إِنَّمَا مَرَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى يَهُودِيَّةٍ يُبْكَى عَلَيْهَا فَقَالَ " إِنَّهُمْ لَيَبْكُونَ عَلَيْهَا وَإِنَّهَا لَتُعَذَّبُ فِي قَبْرِهَا " .
Амра бинти Абдурраҳмон хабар берди(ки): У Оишани эшитди — унга Абдуллаҳ ибн Умар: «Албатта ўлик тирикнинг йиғиси сабабли азобланади» дейди деб зикр қилинганида —: «Аллаҳ Абу Абдурраҳмонни мағфират қилсин! Огоҳ бўлки, у ёлғон айтмади, лекин унутди ёки хато қилди. Аслида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир яҳудий аёл(жанозаси) олдидан ўтди — унга йиғланаётган эди; бас у: ‹Албатта улар унга йиғлаяптилар, ҳолбуки у ўз қабрида азобланяпти› деди» деди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عُبَيْدٍ الطَّائِيِّ، وَمُحَمَّدِ، بْنِ قَيْسٍ عَنْ عَلِيِّ بْنِ رَبِيعَةَ، قَالَ أَوَّلُ مَنْ نِيحَ عَلَيْهِ بِالْكُوفَةِ قَرَظَةُ بْنُ كَعْبٍ فَقَالَ الْمُغِيرَةُ بْنُ شُعْبَةَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ نِيحَ عَلَيْهِ فَإِنَّهُ يُعَذَّبُ بِمَا نِيحَ عَلَيْهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ " .
Алий ибн Робиъа айтди: Куфада биринчи марта унга нола қилинган киши Қараза ибн Каъб эди; бас Муғийра ибн Шуъба: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: ‹Кимга нола қилинса, у қиёмат куни унга нола қилингани сабабли азобланади› деб айтаётган ҳолда эшитдим» деди.
وَحَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ السَّعْدِيُّ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ قَيْسٍ، الأَسْدِيُّ عَنْ عَلِيِّ بْنِ رَبِيعَةَ الأَسْدِيِّ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ .
Муғийра ибн Шуъба Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шу мислини (ривоят қилди).
وَحَدَّثَنَاهُ ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا مَرْوَانُ، - يَعْنِي الْفَزَارِيَّ - حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عُبَيْدٍ، الطَّائِيُّ عَنْ عَلِيِّ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ .
Муғийра ибн Шуъба Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шу мислини (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، جَمِيعًا عَنِ ابْنِ بِشْرٍ، - قَالَ أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ الْعَبْدِيُّ، - عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، قَالَ حَدَّثَنَا نَافِعٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ حَفْصَةَ، بَكَتْ عَلَى عُمَرَ فَقَالَ مَهْلاً يَا بُنَيَّةُ أَلَمْ تَعْلَمِي أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الْمَيِّتَ يُعَذَّبُ بِبُكَاءِ أَهْلِهِ عَلَيْهِ " .
Абдуллаҳ (ибн Умар) (ривоят қилди)ки: Ҳафса Умарга (вафотидан олдин) йиғлади; бас (Умар): «Секин (тўхта), эй қизалоғим! Билмайсанми — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Албатта ўлик аҳли унга йиғлагани сабабли азобланади› деган эди?!» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ قَتَادَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْمَيِّتُ يُعَذَّبُ فِي قَبْرِهِ بِمَا نِيحَ عَلَيْهِ " .
Умар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди)ки: У: «Ўлик — унга нола (қаттиқ йиғи) қилингани сабабли қабрида азобланади» деди.
وَحَدَّثَنَاهُ مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ سَعِيدِ، بْنِ الْمُسَيَّبِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْمَيِّتُ يُعَذَّبُ فِي قَبْرِهِ بِمَا نِيحَ عَلَيْهِ " .
Умар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди)ки: У: «Ўлик — унга нола қилингани сабабли қабрида азобланади» деди.
وَحَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ السَّعْدِيُّ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي، صَالِحٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ لَمَّا طُعِنَ عُمَرُ أُغْمِيَ عَلَيْهِ فَصِيحَ عَلَيْهِ فَلَمَّا أَفَاقَ قَالَ أَمَا عَلِمْتُمْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الْمَيِّتَ لَيُعَذَّبُ بِبُكَاءِ الْحَىِّ " .
Ибн Умар айтди: Умар (ханжар билан) урилганида, ҳушидан кетди; бас унга (юқори овозда) қичқирилди (йиғланди). Ҳушига келганида: «Билмайсизларми — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Албатта ўлик тирикнинг йиғиси сабабли азобланади› деган эди?!» деди.
حَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنِ الشَّيْبَانِيِّ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ لَمَّا أُصِيبَ عُمَرُ جَعَلَ صُهَيْبٌ يَقُولُ وَاأَخَاهْ . فَقَالَ لَهُ عُمَرُ يَا صُهَيْبُ أَمَا عَلِمْتَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الْمَيِّتَ لَيُعَذَّبُ بِبُكَاءِ الْحَىِّ " .
Абу Мусо айтди: Умар (урилиб) мусибатга учраганида, Суҳайб: «Вой, биродарим!» дея бошлади. Умар унга: «Эй Суҳайб, билмайсанми — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Албатта ўлик тирикнинг йиғиси сабабли азобланади› деган эди?!» деди.
وَحَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبُ بْنُ صَفْوَانَ أَبُو يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ، عُمَيْرٍ عَنْ أَبِي بُرْدَةَ بْنِ أَبِي مُوسَى، عَنْ أَبِي مُوسَى، قَالَ لَمَّا أُصِيبَ عُمَرُ أَقْبَلَ صُهَيْبٌ مِنْ مَنْزِلِهِ حَتَّى دَخَلَ عَلَى عُمَرَ فَقَامَ بِحِيَالِهِ يَبْكِي فَقَالَ عُمَرُ عَلاَمَ تَبْكِي أَعَلَىَّ تَبْكِي قَالَ إِي وَاللَّهِ لَعَلَيْكَ أَبْكِي يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ . قَالَ وَاللَّهِ لَقَدْ عَلِمْتَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ يُبْكَى عَلَيْهِ يُعَذَّبُ " . قَالَ فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لِمُوسَى بْنِ طَلْحَةَ فَقَالَ كَانَتْ عَائِشَةُ تَقُولُ إِنَّمَا كَانَ أُولَئِكَ الْيَهُودَ .
Абу Мусо айтди: Умар мусибатга учраганида, Суҳайб ўз уйидан келди, то Умарнинг олдига кирди ва унинг рўпарасида туриб йиғлади. Умар: «Нимага йиғлайсан? Менга йиғлайсанми?» деди. У: «Ҳа, Аллаҳга қасамки, сенга йиғлайман, эй амирул-мўминин» деди. (Умар): «Аллаҳга қасам, сен билардингки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Кимга йиғланса, азобланади› деган эди» деди. (Ровий:) Мен буни Мусо ибн Талҳага зикр қилдим; у: «Оиша: ‹Фақат ўшанлар яҳудий эди (яъни азоб яҳудийга эди)› дер эди» деди.