وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، - رضى الله عنهما - قَالَ سَافَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي رَمَضَانَ فَصَامَ حَتَّى بَلَغَ عُسْفَانَ ثُمَّ دَعَا بِإِنَاءٍ فِيهِ شَرَابٌ فَشَرِبَهُ نَهَارًا لِيَرَاهُ النَّاسُ ثُمَّ أَفْطَرَ حَتَّى دَخَلَ مَكَّةَ . قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ - رضى الله عنهما - فَصَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَفْطَرَ فَمَنْ شَاءَ صَامَ وَمَنْ شَاءَ أَفْطَرَ .
Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо) айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) рамазонда сафар қилди; бас Усфонга етгунча рўза тутди, кейин ичида ичимлик бўлган бир идишни сўради ва уни — одамлар кўриши учун — кундузи ичди, кейин Маккага киргунча ифторда (рўзасини очган) бўлди. Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо): «Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (сафарда) рўза ҳам тутди, ифтор ҳам қилди; ким хоҳласа, рўза тутди, ким хоҳласа, ифтор қилди» деди.