حَدَّثَنِي أَبُو غَسَّانَ الْمِسْمَعِيُّ، حَدَّثَنَا مُعَاذٌ، - وَهُوَ ابْنُ هِشَامٍ - قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو قِلاَبَةَ، عَنْ ثَابِتِ بْنِ الضَّحَّاكِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَيْسَ عَلَى رَجُلٍ نَذْرٌ فِيمَا لاَ يَمْلِكُ وَلَعْنُ الْمُؤْمِنِ كَقَتْلِهِ وَمَنْ قَتَلَ نَفْسَهُ بِشَىْءٍ فِي الدُّنْيَا عُذِّبَ بِهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَمَنِ ادَّعَى دَعْوَى كَاذِبَةً لِيَتَكَثَّرَ بِهَا لَمْ يَزِدْهُ اللَّهُ إِلاَّ قِلَّةً وَمَنْ حَلَفَ عَلَى يَمِينِ صَبْرٍ فَاجِرَةٍ " .
Собит ибн ал-Заҳҳок Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди): У: "Кишига ўзи эгалик қилмайдиган нарсада назр (қилиши) лозим эмас; мўминни лаънатлаш — уни ўлдириш кабидир; ким дунёда ўзини бир нарса билан ўлдирса, қиёмат куни ўша (нарса) билан азобланади; ким — (мол-мансаб билан) кўпайтиришни истаб — ёлғон даъво қилса, Аллаҳ унга фақат камлик зиёда қилади; ва ким ёлғон (сабр) қасами ичса (гуноҳга ботади)" деди.