حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، وَحَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، قَالاَ أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم طَافَ فِي حَجَّةِ الْوَدَاعِ عَلَى بَعِيرٍ يَسْتَلِمُ الرُّكْنَ بِمِحْجَنٍ .
Менга Абут-Тоҳир ва Ҳармала ибн Яҳё ривоят қилиб, иккаласи: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус Ибн Шиҳобдан, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утбадан, у Ибн Аббосдан хабар берди, дедилар — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Видў ҳажида бир туя устида тавоф қилди ва рукнни миҳжан (учи қайрилган таёқ) билан истилом қиларди.