وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَأَبُو كُرَيْبٍ عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، ح وَحَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، جَمِيعًا عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . نَحْوَ حَدِيثِ الْحَكَمِ غَيْرَ أَنَّهُمَا لاَ يَذْكُرَانِ كَئِيبَةً حَزِينَةً .
Ва бизга Яҳё ибн Яҳё, Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб Абу Муовиядан, у ал-Аъмашдан ривоят қилди; (ҳ) ва бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Жарир Мансурдан ривоят қилди — иккаласи Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оишадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ал-Ҳакамнинг ҳадисига ўхшаш (ривоят қилди), фақат улар иккаласи «маъюс, ғамгин» (жумласини) зикр қилмайдилар.