وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، وَأَبُو أُسَامَةَ ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي جَمِيعًا، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . فِي رِوَايَةِ أَبِي بَكْرٍ فَوْقَ ثَلاَثٍ . وَقَالَ ابْنُ نُمَيْرٍ فِي رِوَايَتِهِ عَنْ أَبِيهِ، " ثَلاَثَةً إِلاَّ وَمَعَهَا ذُو مَحْرَمٍ " .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Нумайр ва Абу Усома ривоят қилди; (ҳ) ва бизга Ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди — ҳаммаси Убайдуллаҳдан шу иснод билан (ривоят қилдилар). Абу Бакрнинг ривоятида: «Уч (кун)дан ортиқ». Ибн Нумайр отасидан қилган ривоятида: «Уч (кун), магар у билан бирга маҳрам бўлса» деди.