حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ بْنُ عَبْدِ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا حَرْبُ بْنُ أَبِي، الْعَالِيَةِ حَدَّثَنَا أَبُو الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رَأَى امْرَأَةً . فَذَكَرَ بِمِثْلِهِ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ فَأَتَى امْرَأَتَهُ زَيْنَبَ وَهْىَ تَمْعَسُ مَنِيئَةً . وَلَمْ يَذْكُرْ تُدْبِرُ فِي صُورَةِ شَيْطَانٍ .
Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Абдуссамад ибн Абдул-Ворис ривоят қилди, бизга Ҳарб ибн Абу ал-Алия ривоят қилди, бизга Абуз-Зубайр Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир аёлни кўрди — ва унга ўхшаш зикр қилди, фақат у: «Ўз аёли Зайнабнинг олдига келди, у тери ошлаётган эди» деди ва «шайтон суратида ортга кетади»ни зикр қилмади.