وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ الْمُثَنَّى - قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ، بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ قَتَادَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا بَاتَتِ الْمَرْأَةُ هَاجِرَةً فِرَاشَ زَوْجِهَا لَعَنَتْهَا الْمَلاَئِكَةُ حَتَّى تُصْبِحَ " .
Ва бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор — лафз Ибн ал-Мусанноники — ривоят қилиб, иккаласи: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, дедилар; у деди: Мен Қатодани Зуроро ибн Авфодан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилаётганини эшитдим, у: «Аёл эрининг тўшагини тарк этиб (хафа бўлиб) тунаса, малоикалар унга тонг отгунча лаънат айтадилар» деди.