حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ سَيَّارٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ، اللَّهِ قَالَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي غَزَاةٍ فَلَمَّا أَقْبَلْنَا تَعَجَّلْتُ عَلَى بَعِيرٍ لِي قَطُوفٍ فَلَحِقَنِي رَاكِبٌ خَلْفِي فَنَخَسَ بَعِيرِي بِعَنَزَةٍ كَانَتْ مَعَهُ فَانْطَلَقَ بَعِيرِي كَأَجْوَدِ مَا أَنْتَ رَاءٍ مِنَ الإِبِلِ فَالْتَفَتُّ فَإِذَا أَنَا بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَا يُعْجِلُكَ يَا جَابِرُ " . قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي حَدِيثُ عَهْدٍ بِعُرْسٍ . فَقَالَ " أَبِكْرًا تَزَوَّجْتَهَا أَمْ ثَيِّبًا " . قَالَ قُلْتُ بَلْ ثَيِّبًا . قَالَ " هَلاَّ جَارِيَةً تُلاَعِبُهَا وَتُلاَعِبُكَ " . قَالَ فَلَمَّا قَدِمْنَا الْمَدِينَةَ ذَهَبْنَا لِنَدْخُلَ فَقَالَ " أَمْهِلُوا حَتَّى نَدْخُلَ لَيْلاً - أَىْ عِشَاءً - كَىْ تَمْتَشِطَ الشَّعِثَةُ وَتَسْتَحِدَّ الْمُغِيبَةُ " . قَالَ وَقَالَ " إِذَا قَدِمْتَ فَالْكَيْسَ الْكَيْسَ " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Ҳушайм Сайёрдан, у аш-Шаъбийдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан хабар берди, у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бир ғазотда эдик. Қайтганимизда, мен секин юрадиган бир туямда шошилдим. Орқамдан бир отлиқ менга етиб келди ва ўзида бўлган бир найча (найза) билан туямга нуқиди; шунда туям сен кўрадиган туяларнинг энг яхшисидек (чопиб) кетди. Мен ўгирилдим, қарасам, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) экан. У: «Сени нима шошилтиряпти, эй Жобир?» деди. Мен: «Ё Расулуллаҳ, мен янги уйланганман» дедим. У: «Бокирагами уйландинг ёки саййибагами?» деди. Мен: «Балки саййибага» дедим. У: «Нега бир қизга (уйланмадинг) — у билан ўйнашар, у сен билан ўйнашарди?» деди. (Жобир) деди: Мадинага келганимизда, (уйларга) кирмоқчи бўлдик. У: «Кечаси — яъни хуфтонда — киришимизга сабр қилинг (кутинг), токи сочи тўзиган (аёл) тарансин ва эри (сафарда) йўқ бўлган (аёл) ўзини орастасин» деди. (Жобир) деди: У яна: «(Уйга) етиб борганингда, донолик билан, донолик билан (иш тут — фарзанд ният қил)» деди.