وَحَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هِشَامٍ، - يَعْنِي الدَّسْتَوَائِيَّ - قَالَ كَتَبَ إِلَىَّ يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ يُحَدِّثُ عَنْ يَعْلَى بْنِ حَكِيمٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّهُ كَانَ يَقُولُ فِي الْحَرَامِ يَمِينٌ يُكَفِّرُهَا . وَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ { لَقَدْ كَانَ لَكُمْ فِي رَسُولِ اللَّهِ أُسْوَةٌ حَسَنَةٌ} .
Ва бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Иброҳим Ҳишом — яъни ад-Даставоий — дан ривоят қилди, у деди: Менга Яҳё ибн Абу Касир ёзди, у Яъло ибн Ҳакимдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилардики, у ҳаром (қилиш) ҳақида: «У — каффорат тўланадиган қасамдир», дерди. Ибн Аббос: ‹Албатта сизлар учун Аллаҳнинг Расулида гўзал ўрнак бордир› (деган оятни ҳам айтди).