حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بِشْرٍ الْحَرِيرِيُّ، حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ، - يَعْنِي ابْنَ سَلاَّمٍ - عَنْ يَحْيَى، بْنِ أَبِي كَثِيرٍ أَنَّ يَعْلَى بْنَ حَكِيمٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ سَعِيدَ بْنَ جُبَيْرٍ أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ ابْنَ عَبَّاسٍ، قَالَ إِذَا حَرَّمَ الرَّجُلُ عَلَيْهِ امْرَأَتَهُ فَهْىَ يَمِينٌ يُكَفِّرُهَا وَقَالَ { لَقَدْ كَانَ لَكُمْ فِي رَسُولِ اللَّهِ أُسْوَةٌ حَسَنَةٌ}
бизга Яҳё ибн Бишр ал-Ҳаририй ривоят қилди, бизга Муовия — яъни ибн Саллом — Яҳё ибн Абу Касирдан ривоят қилдики, Яъло ибн Ҳаким унга хабар бердики, Саид ибн Жубайр унга хабар бердики, у Ибн Аббосни шундай деяётганини эшитди: Киши ўз аёлини ўзига ҳаром қилса, у — каффорат тўланадиган қасамдир. Ва у: ‹Албатта сизлар учун Аллаҳнинг Расулида гўзал ўрнак бордир› (оятини айтди).