وَحَدَّثَنِي أَبُو الرَّبِيعِ الزَّهْرَانِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ فَرَّقَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ أَخَوَىْ بَنِي الْعَجْلاَنِ وَقَالَ " اللَّهُ يَعْلَمُ أَنَّ أَحَدَكُمَا كَاذِبٌ فَهَلْ مِنْكُمَا تَائِبٌ " .
Ва менга Абу ар-Рабиъ аз-Заҳроний ривоят қилди, бизга Ҳаммод Айюбдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Умардан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Бану ал-Ажлондан бўлган эр-хотинни (лаънатлашувдан кейин) бир-биридан ажратди ва: «Аллаҳ биладики, иккалангиздан бирингиз ёлғончидир; бас, иккалангиздан тавба қилувчи (қайтувчи) борми?» деди.