حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ، عُمَيْرٍ عَنْ رِبْعِيِّ بْنِ حِرَاشٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " أَنَّ رَجُلاً مَاتَ فَدَخَلَ الْجَنَّةَ فَقِيلَ لَهُ مَا كُنْتَ تَعْمَلُ قَالَ فَإِمَّا ذَكَرَ وَإِمَّا ذُكِّرَ . فَقَالَ إِنِّي كُنْتُ أُبَايِعُ النَّاسَ فَكُنْتُ أُنْظِرُ الْمُعْسِرَ وَأَتَجَوَّزُ فِي السِّكَّةِ أَوْ فِي النَّقْدِ . فَغُفِرَ لَهُ " . فَقَالَ أَبُو مَسْعُودٍ وَأَنَا سَمِعْتُهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Абдулмалик ибн Умайрдан, у Рибъий ибн Ҳирошдан, у Ҳузайфадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди): «Бир киши вафот этиб, жаннатга кирди. Унга: ‹Нима амал қилар эдинг?› дейилди. У — ё эслади, ё унга эслатилди — ‹Мен одамлар билан савдо қилар ва камбағалга муҳлат берар, танга (сикка)да ёки нақд (тўлов)да енгиллик қилар эдим› деди. Шунда унга мағфират қилинди». Абу Масъуд: «Мен ҳам буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитдим» деди.