حَدَّثَنَا أَبُو الْهَيْثَمِ، خَالِدُ بْنُ خِدَاشِ بْنِ عَجْلاَنَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، أَنَّ أَبَا قَتَادَةَ، طَلَبَ غَرِيمًا لَهُ فَتَوَارَى عَنْهُ ثُمَّ وَجَدَهُ فَقَالَ إِنِّي مُعْسِرٌ . فَقَالَ آللَّهِ قَالَ آللَّهِ . قَالَ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ سَرَّهُ أَنْ يُنْجِيَهُ اللَّهُ مِنْ كُرَبِ يَوْمِ الْقِيَامَةِ فَلْيُنَفِّسْ عَنْ مُعْسِرٍ أَوْ يَضَعْ عَنْهُ " .
Бизга Абу ал-Ҳайсам Холид ибн Хидош ибн Ажлон ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд Айюбдан, у Яҳё ибн Абу Касирдан, у Абдуллаҳ ибн Абу Қатададан ривоят қилдики, Абу Қатада ўз қарздорини қидирди, у ундан яширинди, сўнг уни топди. У: «Мен камбағалман» деди. (Абу Қатада): «Аллаҳ ҳақими?» деди. У: «Аллаҳ ҳақи» деди. (Абу Қатада): «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни шундай деяётганини эшитганман: ‹Ким Аллаҳ уни қиёмат куни кулфатларидан қутқаришини севса (хоҳласа), камбағалга (муҳлат бериб) енгиллик қилсин ёки ундан (қарзни) тушириб юборсин› деди» деди.