وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، مَوْلَى الْمَهْرِيِّ أَنَّهُ جَاءَ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ لَيَالِيَ الْحَرَّةِ فَاسْتَشَارَهُ فِي الْجَلاَءِ مِنَ الْمَدِينَةِ وَشَكَا إِلَيْهِ أَسْعَارَهَا وَكَثْرَةَ عِيَالِهِ وَأَخْبَرَهُ أَنْ لاَ صَبْرَ لَهُ عَلَى جَهْدِ الْمَدِينَةِ وَلأْوَائِهَا . فَقَالَ لَهُ وَيْحَكَ لاَ آمُرُكَ بِذَلِكَ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ يَصْبِرُ أَحَدٌ عَلَى لأْوَائِهَا فَيَمُوتَ إِلاَّ كُنْتُ لَهُ شَفِيعًا أَوْ شَهِيدًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ إِذَا كَانَ مُسْلِمًا " .
Ва бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Лайс Саид ибн Абу Саиддан, у ал-Маҳрийнинг озоди (мавлоси) Абу Саиддан ривоят қилдики, у Ҳарра кечаларида Абу Саид ал-Худрийнинг олдига келиб, ундан Мадинадан кўчиб чиқиш ҳақида маслаҳат сўради, унга унинг нархларидан ва оиласининг кўплигидан шикоят қилди ҳамда унга Мадинанинг қийинчилиги ва машаққатига сабри йўқлигини айтди. У унга: «Вой сенга, мен сенга буни буюрмайман. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни шундай деяётганини эшитганман: ‹Ҳеч ким унинг қийинчилигига сабр қилиб, (шу ҳолда) вафот этмаски — агар мусулмон бўлса — мен унга Қиёмат кунида шафоатчи ёки гувоҳ бўлмасам›» деди.