حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ ابْنِ عُلَيَّةَ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ وُهَيْبٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي، إِسْحَاقَ أَنَّهُ حَدَّثَ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، مَوْلَى الْمَهْرِيِّ أَنَّهُ أَصَابَهُمْ بِالْمَدِينَةِ جَهْدٌ وَشِدَّةٌ وَأَنَّهُ أَتَى أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ فَقَالَ لَهُ إِنِّي كَثِيرُ الْعِيَالِ وَقَدْ أَصَابَتْنَا شِدَّةٌ فَأَرَدْتُ أَنْ أَنْقُلَ عِيَالِي إِلَى بَعْضِ الرِّيفِ . فَقَالَ أَبُو سَعِيدٍ لاَ تَفْعَلِ الْزَمِ الْمَدِينَةَ فَإِنَّا خَرَجْنَا مَعَ نَبِيِّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - أَظُنُّ أَنَّهُ قَالَ - حَتَّى قَدِمْنَا عُسْفَانَ فَأَقَامَ بِهَا لَيَالِيَ فَقَالَ النَّاسُ وَاللَّهِ مَا نَحْنُ هَا هُنَا فِي شَىْءٍ وَإِنَّ عِيَالَنَا لَخُلُوفٌ مَا نَأْمَنُ عَلَيْهِمْ . فَبَلَغَ ذَلِكَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَا هَذَا الَّذِي بَلَغَنِي مِنْ حَدِيثِكُمْ - مَا أَدْرِي كَيْفَ قَالَ - وَالَّذِي أَحْلِفُ بِهِ أَوْ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَقَدْ هَمَمْتُ أَوْ إِنْ شِئْتُمْ - لاَ أَدْرِي أَيَّتَهُمَا قَالَ - لآمُرَنَّ بِنَاقَتِي تُرْحَلُ ثُمَّ لاَ أَحُلُّ لَهَا عُقْدَةً حَتَّى أَقْدَمَ الْمَدِينَةَ - وَقَالَ - اللَّهُمَّ إِنَّ إِبْرَاهِيمَ حَرَّمَ مَكَّةَ فَجَعَلَهَا حَرَمًا وَإِنِّي حَرَّمْتُ الْمَدِينَةَ حَرَامًا مَا بَيْنَ مَأْزِمَيْهَا أَنْ لاَ يُهَرَاقَ فِيهَا دَمٌ وَلاَ يُحْمَلَ فِيهَا سِلاَحٌ لِقِتَالٍ وَلاَ يُخْبَطَ فِيهَا شَجَرَةٌ إِلاَّ لِعَلْفٍ اللَّهُمَّ بَارِكْ لَنَا فِي مَدِينَتِنَا اللَّهُمَّ بَارِكْ لَنَا فِي صَاعِنَا اللَّهُمَّ بَارِكْ لَنَا فِي مُدِّنَا اللَّهُمَّ بَارِكْ لَنَا فِي صَاعِنَا اللَّهُمَّ بَارِكْ لَنَا فِي مُدِّنَا اللَّهُمَّ بَارِكْ لَنَا فِي مَدِينَتِنَا اللَّهُمَّ اجْعَلْ مَعَ الْبَرَكَةِ بَرَكَتَيْنِ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ مَا مِنَ الْمَدِينَةِ شِعْبٌ وَلاَ نَقْبٌ إِلاَّ عَلَيْهِ مَلَكَانِ يَحْرُسَانِهَا حَتَّى تَقْدَمُوا إِلَيْهَا - ثُمَّ قَالَ لِلنَّاسِ - ارْتَحِلُوا " . فَارْتَحَلْنَا فَأَقْبَلْنَا إِلَى الْمَدِينَةِ فَوَالَّذِي نَحْلِفُ بِهِ أَوْ يُحْلَفُ بِهِ - الشَّكُّ مِنْ حَمَّادٍ - مَا وَضَعْنَا رِحَالَنَا حِينَ دَخَلْنَا الْمَدِينَةَ حَتَّى أَغَارَ عَلَيْنَا بَنُو عَبْدِ اللَّهِ بْنِ غَطَفَانَ وَمَا يَهِيجُهُمْ قَبْلَ ذَلِكَ شَىْءٌ .
Бизга Ҳаммод ибн Исмоил ибн Улайя ривоят қилди, бизга отам Вуҳайбдан, у Яҳё ибн Абу Ишоқдан ривоят қилдики, у ал-Маҳрийнинг озоди (мавлоси) Абу Саиддан ривоят қилдики, уларга Мадинада қийинчилик ва шиддат етди, у Абу Саид ал-Худрийнинг олдига келиб: «Менинг оилам катта, бизга шиддат етди; оиламни бирор қишлоққа кўчирмоқчи бўлдим» деди. Абу Саид: «Қилма, Мадинада турғин бўл, чунки биз Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан чиқдик — (Ровий: у шундай деди деб ўйлайман) — ҳатто Усфонга келдик, у ерда бир неча кеча турди. Одамлар: ‹Аллаҳга қасамки, биз бу ерда ҳеч нарса қилмаяпмиз, оилаларимиз эса ҳимоясиз қолди, улардан хотиржам эмасмиз›, дедилар. Бу Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етди, у: ‹Бу менга етган гапларингиз нима? — (Ровий: қандай деганини билмайман) — Мен қасам ичган Зотга қасамки, ёки Жоним Қўлида бўлган Зотга қасамки, мен қарор қилдим — ёки: агар истасангиз — (қайсисини деганини билмайман) — туямга буюраман, у эгарланади, сўнг Мадинага етиб бормагунча унинг бирор тугунини ечмайман›, деди. Ва: ‹Аллаҳим, албатта Иброҳим Маккани ҳаром қилиб, уни ҳарам қилди; мен эса Мадинани — унинг икки довони орасини — ҳарам қилдим: унда қон тўкилмасин, унда жанг учун қурол кўтарилмасин ва унда фақат озуқа (ем) учунгина дарахт қоқилмасин. Аллаҳим, бизга шаҳримизда барака бер. Аллаҳим, бизга сўмизда барака бер. Аллаҳим, бизга муддимизда барака бер. Аллаҳим, бизга сўмизда барака бер. Аллаҳим, бизга муддимизда барака бер. Аллаҳим, бизга шаҳримизда барака бер. Аллаҳим, барака билан бирга (яна) икки барака қил. Жоним Қўлида бўлган Зотга қасамки, Мадинанинг бирор дараси ёки йўли йўқки, унда уни қўриқлайдиган икки малоика бўлмасин — токи сиз унга етиб келгунингизча›, деди. Сўнг одамларга: ‹Жўнанглар›, деди» деди. Биз жўнадик ва Мадинага қараб келдик. Биз қасам ичадиган — ёки қасам ичиладиган (Ровий: шубҳа Ҳаммоддан) — Зотга қасамки, биз Мадинага кирганимизда юкларимизни қўймасимизданоқ, бизга Бану Абдуллаҳ ибн Ғатафон ҳужум қилди — ҳолбуки бундан олдин уларни ҳеч нарса қўзғатмаган эди.
وَحَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ الْمُبَارَكِ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ، مَوْلَى الْمَهْرِيِّ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " اللَّهُمَّ بَارِكْ لَنَا فِي صَاعِنَا وَمُدِّنَا وَاجْعَلْ مَعَ الْبَرَكَةِ بَرَكَتَيْنِ"
Ва бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Улайя Али ибн ал-Муборакдан ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Абу Касир ривоят қилди, бизга ал-Маҳрийнинг озоди (мавлоси) Абу Саид Абу Саид ал-Худрийдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳим, бизга сўмизда ва муддимизда барака бер ва барака билан бирга (яна) икки барака қил» деди.
وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، أَخْبَرَنَا شَيْبَانُ، ح وَحَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ، حَدَّثَنَا حَرْبٌ، - يَعْنِي ابْنَ شَدَّادٍ - كِلاَهُمَا عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . مِثْلَهُ .
Ва бизга буни Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ибн Мусо ривоят қилди, бизга Шайбон хабар берди; (ҳ) ва менга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Абдуссамад хабар берди, бизга Ҳарб — яъни ибн Шаддод — ривоят қилди — иккаласи Яҳё ибн Абу Касирдан шу иснод билан унга ўхшаш (ривоят қилди).
وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، مَوْلَى الْمَهْرِيِّ أَنَّهُ جَاءَ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ لَيَالِيَ الْحَرَّةِ فَاسْتَشَارَهُ فِي الْجَلاَءِ مِنَ الْمَدِينَةِ وَشَكَا إِلَيْهِ أَسْعَارَهَا وَكَثْرَةَ عِيَالِهِ وَأَخْبَرَهُ أَنْ لاَ صَبْرَ لَهُ عَلَى جَهْدِ الْمَدِينَةِ وَلأْوَائِهَا . فَقَالَ لَهُ وَيْحَكَ لاَ آمُرُكَ بِذَلِكَ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ يَصْبِرُ أَحَدٌ عَلَى لأْوَائِهَا فَيَمُوتَ إِلاَّ كُنْتُ لَهُ شَفِيعًا أَوْ شَهِيدًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ إِذَا كَانَ مُسْلِمًا " .
Ва бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Лайс Саид ибн Абу Саиддан, у ал-Маҳрийнинг озоди (мавлоси) Абу Саиддан ривоят қилдики, у Ҳарра кечаларида Абу Саид ал-Худрийнинг олдига келиб, ундан Мадинадан кўчиб чиқиш ҳақида маслаҳат сўради, унга унинг нархларидан ва оиласининг кўплигидан шикоят қилди ҳамда унга Мадинанинг қийинчилиги ва машаққатига сабри йўқлигини айтди. У унга: «Вой сенга, мен сенга буни буюрмайман. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни шундай деяётганини эшитганман: ‹Ҳеч ким унинг қийинчилигига сабр қилиб, (шу ҳолда) вафот этмаски — агар мусулмон бўлса — мен унга Қиёмат кунида шафоатчи ёки гувоҳ бўлмасам›» деди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، وَأَبُو كُرَيْبٍ جَمِيعًا عَنْ أَبِي أُسَامَةَ، - وَاللَّفْظُ لأَبِي بَكْرٍ وَابْنِ نُمَيْرٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ كَثِيرٍ، حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ عَبْدَ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَهُ عَنْ أَبِيهِ أَبِي، سَعِيدٍ أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنِّي حَرَّمْتُ مَا بَيْنَ لاَبَتَىِ الْمَدِينَةِ كَمَا حَرَّمَ إِبْرَاهِيمُ مَكَّةَ " . قَالَ ثُمَّ كَانَ أَبُو سَعِيدٍ يَأْخُذُ - وَقَالَ أَبُو بَكْرٍ يَجِدُ - أَحَدَنَا فِي يَدِهِ الطَّيْرُ فَيَفُكُّهُ مِنْ يَدِهِ ثُمَّ يُرْسِلُهُ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ва Абу Курайб ҳаммаси Абу Усомадан ривоят қилди — лафз Абу Бакр ва Ибн Нумайрники — иккаласи: бизга Абу Усома ал-Валид ибн Касирдан ривоят қилди, дедилар, менга Саид ибн Абдурраҳмон ибн Абу Саид ал-Худрий ривоят қилдики, Абдурраҳмон унга отаси Абу Саиддан ривоят қилдики, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: «Албатта мен Мадинанинг икки лова майдони орасини Иброҳим Маккани ҳаром қилганидек ҳаром қилдим» деяётганини эшитди. (Ровий) деди: Сўнг Абу Саид биримизни қўлида қуш билан ушлаб (Абу Бакр: топиб) қолса, уни қўлидан бўшатиб, сўнг қўйиб юборарди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنِ الشَّيْبَانِيِّ، عَنْ يُسَيْرِ، بْنِ عَمْرٍو عَنْ سَهْلِ بْنِ حُنَيْفٍ، قَالَ أَهْوَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِيَدِهِ إِلَى الْمَدِينَةِ فَقَالَ " إِنَّهَا حَرَمٌ آمِنٌ " .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Али ибн Мушир аш-Шайбонийдан, у Юсайр ибн Амрдан, у Саҳл ибн Ҳунайфдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўли билан Мадинага (ишора қилиб) йўналтирди ва: «Албатта у — хавфсиз ҳарамдир» деди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَدِمْنَا الْمَدِينَةَ وَهْىَ وَبِيئَةٌ فَاشْتَكَى أَبُو بَكْرٍ وَاشْتَكَى بِلاَلٌ فَلَمَّا رَأَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَكْوَى أَصْحَابِهِ قَالَ " اللَّهُمَّ حَبِّبْ إِلَيْنَا الْمَدِينَةَ كَمَا حَبَّبْتَ مَكَّةَ أَوْ أَشَدَّ وَصَحِّحْهَا وَبَارِكْ لَنَا فِي صَاعِهَا وَمُدِّهَا وَحَوِّلْ حُمَّاهَا إِلَى الْجُحْفَةِ " .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абда Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди, у деди: Биз Мадинага келдик, у (пайтда) у касалли (соғлом бўлмаган) ер эди. Абу Бакр касал бўлди, Билол ҳам касал бўлди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шерикларининг касаллигини кўрганда: «Аллаҳим, Маккани бизга севдирганинг каби — ёки ундан ҳам кучлироқ — Мадинани бизга севдир; уни соғлом қил; бизга унинг сўи ва муддида барака бер; ва унинг иситмасини Жуҳфага кўчир» деди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، وَابْنُ، نُمَيْرٍ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . نَحْوَهُ .
Ва бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абу Усома ва Ибн Нумайр Ҳишом ибн Урвадан шу иснод билан унга ўхшаш ривоят қилди.
حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عُمَرَ، أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ حَفْصِ بْنِ عَاصِمٍ، حَدَّثَنَا نَافِعٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ صَبَرَ عَلَى لأْوَائِهَا كُنْتُ لَهُ شَفِيعًا أَوْ شَهِيدًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ " .
Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Усмон ибн Умар ривоят қилди, бизга Исо ибн Ҳафс ибн Осим хабар берди, бизга Нофиъ Ибн Умардан ривоят қилди, у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: «Ким унинг (Мадинанинг) қийинчилигига сабр қилса, мен унга Қиёмат кунида шафоатчи ёки гувоҳ бўламан» деяётганини эшитдим.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنْ قَطَنِ بْنِ وَهْبِ بْنِ عُوَيْمِرِ بْنِ، الأَجْدَعِ عَنْ يُحَنِّسَ، مَوْلَى الزُّبَيْرِ أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، كَانَ جَالِسًا عِنْدَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ فِي الْفِتْنَةِ فَأَتَتْهُ مَوْلاَةٌ لَهُ تُسَلِّمُ عَلَيْهِ فَقَالَتْ إِنِّي أَرَدْتُ الْخُرُوجَ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ اشْتَدَّ عَلَيْنَا الزَّمَانُ . فَقَالَ لَهَا عَبْدُ اللَّهِ اقْعُدِي لَكَاعِ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ يَصْبِرُ عَلَى لأْوَائِهَا وَشِدَّتِهَا أَحَدٌ إِلاَّ كُنْتُ لَهُ شَهِيدًا أَوْ شَفِيعًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, у деди: Моликка Қатан ибн Ваҳб ибн Уваймир ибн ал-Аждаъдан, у Зубайрнинг озоди (мавлоси) Юҳаннисдан (ривоят қилганини) ўқиб бердим — у (Юҳаннис) унга хабар бердики, у фитна (даври)да Абдуллаҳ ибн Умарнинг олдида ўтирган эди, шунда унга бир озод қилинган чўриси салом бергани келиб: «Мен чиқиб кетмоқчиман, эй Абу Абдурраҳмон, замон бизга оғир бўлди» деди. Абдуллаҳ унга: «Ўтир, эй аҳмоқ, чунки мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: ‹Унинг қийинчилиги ва шиддатига ҳеч ким сабр қилмайдики, мен унга Қиёмат кунида гувоҳ ёки шафоатчи бўлмасам›, деяётганини эшитганман» деди.
وَحَدَّثَنَا ابْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ، أَخْبَرَنَا الضَّحَّاكُ، عَنْ قَطَنٍ الْخُزَاعِيِّ، عَنْ يُحَنِّسَ، مَوْلَى مُصْعَبٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ صَبَرَ عَلَى لأْوَائِهَا وَشِدَّتِهَا كُنْتُ لَهُ شَهِيدًا أَوْ شَفِيعًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ " . يَعْنِي الْمَدِينَةَ .
Ва бизга Ибн Рофиъ ривоят қилди, бизга Ибн Абу Фудайк ривоят қилди, бизга аз-Заҳҳок Қатан ал-Хузўийдан, у Мусъабнинг озоди (мавлоси) Юҳаннисдан, у Абдуллаҳ ибн Умардан хабар берди, у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: «Ким унинг қийинчилиги ва шиддатига сабр қилса, мен унга Қиёмат кунида гувоҳ ёки шафоатчи бўламан» деяётганини эшитдим — Мадинани назарда тутди.
وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَقُتَيْبَةُ، وَابْنُ، حُجْرٍ جَمِيعًا عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ جَعْفَرٍ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَصْبِرُ عَلَى لأْوَاءِ الْمَدِينَةِ وَشِدَّتِهَا أَحَدٌ مِنْ أُمَّتِي إِلاَّ كُنْتُ لَهُ شَفِيعًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ أَوْ شَهِيدًا " .
Ва бизга Яҳё ибн Айюб, Қутайба ва Ибн Ҳужр ҳаммаси Исмоил ибн Жаъфардан ривоят қилди — у ал-Ало ибн Абдурраҳмондан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Умматимдан ҳеч ким Мадинанинг қийинчилиги ва шиддатига сабр қилмайдики, мен унга Қиёмат кунида шафоатчи ёки гувоҳ бўлмасам» деди.
وَحَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي هَارُونَ، مُوسَى بْنِ أَبِي عِيسَى أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا عَبْدِ اللَّهِ الْقَرَّاظَ، يَقُولُ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . بِمِثْلِهِ .
Ва бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён Абу Ҳорун Мусо ибн Абу Исодан ривоят қилдики, у Абу Абдуллаҳ ал-Қаррозни шундай деяётганини эшитди: Мен Абу Ҳурайрани шундай деяётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (шундай) деди — унга ўхшаш (ҳадис).
وَحَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، أَخْبَرَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ صَالِحِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَصْبِرُ أَحَدٌ عَلَى لأْوَاءِ الْمَدِينَةِ " . بِمِثْلِهِ .
Ва бизга Юсуф ибн Исо ривоят қилди, бизга ал-Фазл ибн Мусо ривоят қилди, бизга Ҳишом ибн Урва Солиҳ ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳеч ким Мадинанинг қийинчилигига сабр қилмайдики...» деди — унга ўхшаш (ҳадис).