حَدَّثَنِي أَبُو كَامِلٍ، فُضَيْلُ بْنُ حُسَيْنٍ الْجَحْدَرِيُّ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ فِرَاسٍ، عَنْ ذَكْوَانَ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ زَاذَانَ أَبِي عُمَرَ، قَالَ أَتَيْتُ ابْنَ عُمَرَ وَقَدْ أَعْتَقَ مَمْلُوكًا - قَالَ - فَأَخَذَ مِنَ الأَرْضِ عُودًا أَوْ شَيْئًا فَقَالَ مَا فِيهِ مِنَ الأَجْرِ مَا يَسْوَى هَذَا إِلاَّ أَنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ لَطَمَ مَمْلُوكَهُ أَوْ ضَرَبَهُ فَكَفَّارَتُهُ أَنْ يُعْتِقَهُ "
Менга Абу Комил Фузайл ибн Ҳусайн ал-Жаҳдарий ривоят қилди, бизга Абу Авона Фиросдан, у Заквон Абу Солиҳдан, у Зозон Абу Умардан ривоят қилди. У: Мен ибн Умарнинг олдига келдим, у бир қулни озод қилган эди деди. У ердан бир чўп ёки бир нарса олиб: «Унда бунчалик ҳам савоб йўқ, аммо мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг: ‹Ким ўз қулининг юзига шапалоқ урса ёки уни урса, унинг каффорати уни озод қилишдир› деганларини эшитганман» деди.