حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي عَطَاءٌ، أَخْبَرَنِي صَفْوَانُ بْنُ يَعْلَى بْنِ أُمَيَّةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ غَزَوْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم غَزْوَةَ تَبُوكَ - قَالَ وَكَانَ يَعْلَى يَقُولُ تِلْكَ الْغَزْوَةُ أَوْثَقُ عَمَلِي عِنْدِي - فَقَالَ عَطَاءٌ قَالَ صَفْوَانُ قَالَ يَعْلَى كَانَ لِي أَجِيرٌ فَقَاتَلَ إِنْسَانًا فَعَضَّ أَحَدُهُمَا يَدَ الآخَرِ - قَالَ لَقَدْ أَخْبَرَنِي صَفْوَانُ أَيُّهُمَا عَضَّ الآخَرَ - فَانْتَزَعَ الْمَعْضُوضُ يَدَهُ مِنْ فِي الْعَاضِّ فَانْتَزَعَ إِحْدَى ثَنِيَّتَيْهِ فَأَتَيَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَهْدَرَ ثَنِيَّتَهُ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абу Усома ривоят қилди, бизга Ибн Журайж хабар берди, менга Ато хабар берди, менга Сафвон ибн Яъло ибн Умайя отасидан хабар берди. У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга Табук ғазотида қатнашдим — у деди: Яъло: ‹Бу ғазот менинг энг ишончли амалим›, дер эди. Ато деди: Сафвон деди: Яъло деди: Менинг бир ёлланма ишчим бор эди, у бир киши билан уришиб қолди, улардан бири иккинчисининг қўлини тишлади — у деди: Сафвон менга қайси бири иккинчисини тишлаганини хабар берган эди — тишланган киши қўлини тишловчининг оғзидан тортиб олди ва унинг икки олдинги тишидан бирини суғуриб олди. Улар Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келишди, у эса унинг олдинги тишини беҳуда (қонсиз) деб ҳукм қилди.