أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ يَعْلَى، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ غَزَوْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي غَزْوَةِ تَبُوكَ فَاسْتَأْجَرْتُ أَجِيرًا فَقَاتَلَ أَجِيرِي رَجُلاً فَعَضَّ الآخَرُ فَسَقَطَتْ ثَنِيَّتُهُ فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ لَهُ فَأَهْدَرَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Суфён хабар берди, у Ибн Журайждан, у Атодан, у Сафвон ибн Яълодан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Табук ғазотида жанг қилдим ва бир ишчи ёлладим. Менинг ишчим бир киши билан урушиб қолди, бошқаси (уни) тишлади, шунда унинг олдинги тиши тушиб кетди. Сўнг у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келиб, у кишига бу ҳақда айтди, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса уни (қон талабини) бекорга чиқардилар.»