وَحَدَّثَنِي أَبُو كَامِلٍ، فُضَيْلُ بْنُ حُسَيْنٍ الْجَحْدَرِيُّ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ، حَرْبٍ عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ رَأَيْتُ مَاعِزَ بْنَ مَالِكٍ حِينَ جِيءَ بِهِ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم رَجُلٌ قَصِيرٌ أَعْضَلُ لَيْسَ عَلَيْهِ رِدَاءٌ فَشَهِدَ عَلَى نَفْسِهِ أَرْبَعَ مَرَّاتٍ أَنَّهُ زَنَى فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَلَعَلَّكَ " . قَالَ لاَ وَاللَّهِ إِنَّهُ قَدْ زَنَى الأَخِرُ - قَالَ - فَرَجَمَهُ ثُمَّ خَطَبَ فَقَالَ " أَلاَ كُلَّمَا نَفَرْنَا غَازِينَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ خَلَفَ أَحَدُهُمْ لَهُ نَبِيبٌ كَنَبِيبِ التَّيْسِ يَمْنَحُ أَحَدُهُمُ الْكُثْبَةَ أَمَا وَاللَّهِ إِنْ يُمْكِنِّي مِنْ أَحَدِهِمْ لأُنَكِّلَنَّهُ عَنْهُ " .
Менга Абу Комил Фузайл ибн Ҳусайн ал-Жаҳдарий ривоят қилди: бизга Абу Авона Симок ибн Ҳарбдан, у Жобир ибн Самурадан ривоят қилди. У деди: «Мен Моиз ибн Моликни Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келтирилганида кўрдим — калта бўйли, мушакдор, устида ридоси йўқ киши эди. У ўзига қарши зино қилганини тўрт марта гувоҳлик берди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Балки сен...› деди. У: ‹Йўқ, Аллаҳга қасамки, у ҳақиқатан зино қилди› деди. Сўнг у зот уни тошбўрон қилди. Кейин хутба қилиб деди: ‹Огоҳ бўлинг! Ҳар гал биз Аллаҳ йўлида ғозий бўлиб жўнаганимизда, улардан бири орқада қолиб, така каби товуш чиқаради, улардан бири бир оз сут беради. Огоҳ бўлинг, Аллаҳга қасамки, агар мен улардан бирига қодир бўлсам, албатта уни жазолаб, бошқаларга ибрат қиламан›».