وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ الْهَمْدَانِيُّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَعْلَى، - وَهُوَ ابْنُ الْحَارِثِ الْمُحَارِبِيُّ - عَنْ غَيْلاَنَ، - وَهُوَ ابْنُ جَامِعٍ الْمُحَارِبِيُّ - عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ مَرْثَدٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ، بْنِ بُرَيْدَةَ عَنْ أَبِيهِ، قَالَ جَاءَ مَاعِزُ بْنُ مَالِكٍ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ طَهِّرْنِي . فَقَالَ " وَيْحَكَ ارْجِعْ فَاسْتَغْفِرِ اللَّهَ وَتُبْ إِلَيْهِ " . قَالَ فَرَجَعَ غَيْرَ بَعِيدٍ ثُمَّ جَاءَ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ طَهِّرْنِي . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَيْحَكَ ارْجِعْ فَاسْتَغْفِرِ اللَّهَ وَتُبْ إِلَيْهِ " . قَالَ فَرَجَعَ غَيْرَ بَعِيدٍ ثُمَّ جَاءَ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ طَهِّرْنِي . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَ ذَلِكَ حَتَّى إِذَا كَانَتِ الرَّابِعَةُ قَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فِيمَ أُطَهِّرُكَ " . فَقَالَ مِنَ الزِّنَى . فَسَأَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَبِهِ جُنُونٌ " . فَأُخْبِرَ أَنَّهُ لَيْسَ بِمَجْنُونٍ . فَقَالَ " أَشَرِبَ خَمْرًا " . فَقَامَ رَجُلٌ فَاسْتَنْكَهَهُ فَلَمْ يَجِدْ مِنْهُ رِيحَ خَمْرٍ . قَالَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَزَنَيْتَ " . فَقَالَ نَعَمْ . فَأَمَرَ بِهِ فَرُجِمَ فَكَانَ النَّاسُ فِيهِ فِرْقَتَيْنِ قَائِلٌ يَقُولُ لَقَدْ هَلَكَ لَقَدْ أَحَاطَتْ بِهِ خَطِيئَتُهُ وَقَائِلٌ يَقُولُ مَا تَوْبَةٌ أَفْضَلَ مِنْ تَوْبَةِ مَاعِزٍ أَنَّهُ جَاءَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَوَضَعَ يَدَهُ فِي يَدِهِ ثُمَّ قَالَ اقْتُلْنِي بِالْحِجَارَةِ - قَالَ - فَلَبِثُوا بِذَلِكَ يَوْمَيْنِ أَوْ ثَلاَثَةً ثُمَّ جَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُمْ جُلُوسٌ فَسَلَّمَ ثُمَّ جَلَسَ فَقَالَ " اسْتَغْفِرُوا لِمَاعِزِ بْنِ مَالِكٍ " . قَالَ فَقَالُوا غَفَرَ اللَّهُ لِمَاعِزِ بْنِ مَالِكٍ . - قَالَ - فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَقَدْ تَابَ تَوْبَةً لَوْ قُسِمَتْ بَيْنَ أُمَّةٍ لَوَسِعَتْهُمْ " . قَالَ ثُمَّ جَاءَتْهُ امْرَأَةٌ مِنْ غَامِدٍ مِنَ الأَزْدِ فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ طَهِّرْنِي . فَقَالَ " وَيْحَكِ ارْجِعِي فَاسْتَغْفِرِي اللَّهَ وَتُوبِي إِلَيْهِ " . فَقَالَتْ أَرَاكَ تُرِيدُ أَنْ تُرَدِّدَنِي كَمَا رَدَّدْتَ مَاعِزَ بْنَ مَالِكٍ . قَالَ " وَمَا ذَاكِ " . قَالَتْ إِنَّهَا حُبْلَى مِنَ الزِّنَا . فَقَالَ " آنْتِ " . قَالَتْ نَعَمْ . فَقَالَ لَهَا " حَتَّى تَضَعِي مَا فِي بَطْنِكِ " . قَالَ فَكَفَلَهَا رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ حَتَّى وَضَعَتْ قَالَ فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ قَدْ وَضَعَتِ الْغَامِدِيَّةُ . فَقَالَ " إِذًا لاَ نَرْجُمَهَا وَنَدَعَ وَلَدَهَا صَغِيرًا لَيْسَ لَهُ مَنْ يُرْضِعُهُ " . فَقَامَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ فَقَالَ إِلَىَّ رَضَاعُهُ يَا نَبِيَّ اللَّهِ . قَالَ فَرَجَمَهَا .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Ало ал-Ҳамдоний ривоят қилди: бизга Яҳё ибн Яъло — у Ибн ал-Ҳорис ал-Муҳорибийдир — Ғайлондан — у Ибн Жоме ал-Муҳорибийдир — у Алқама ибн Марсаддан, у Сулаймон ибн Бурайдадан, у отасидан ривоят қилди. У деди: «Моиз ибн Молик Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келиб: ‹Эй Расулуллаҳ, мени покланг› деди. У зот: ‹Вой сенга, қайт, Аллаҳдан мағфират сўра ва Унга тавба қил› деди. У узоқлашмай қайтди, сўнг яна келиб: ‹Эй Расулуллаҳ, мени покланг› деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Вой сенга, қайт, Аллаҳдан мағфират сўра ва Унга тавба қил› деди. У узоқлашмай қайтди, сўнг яна келиб: ‹Эй Расулуллаҳ, мени покланг› деди. Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам худди шундай деди, то тўртинчи марта бўлганда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: ‹Сени нимадан поклайман?› деди. У: ‹Зинодан› деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Унда телбалик борми?› деб сўради. Унинг телба эмаслиги хабар берилди. У зот: ‹У хамр ичганми?› деди. Бир киши туриб уни ҳидлади, ундан хамр ҳиди топмади. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Сен зино қилдингми?› деди. У: ‹Ҳа› деди. Сўнг у зот буюрди-да, у тошбўрон қилинди. Одамлар у ҳақида икки гуруҳ бўлдилар: бири: ‹У ҳалок бўлди, гуноҳи уни ўраб олди› дерди, бири эса: ‹Моизнинг тавбасидан афзал тавба йўқ — у Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келиб, қўлини у зотнинг қўлига қўйди, сўнг: мени тошлар билан ўлдиринг, деди› дерди. Улар шу ҳолатда икки ёки уч кун қолдилар. Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам улар ўтирган ҳолда келиб салом берди, сўнг ўтириб: ‹Моиз ибн Молик учун мағфират сўранг› деди. Улар: ‹Аллаҳ Моиз ибн Моликни мағфират қилсин› дедилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹У шундай тавба қилдики, агар у бир уммат ўртасида тақсимланса, уларга етар эди› деди. Сўнг унга Азд қабиласининг Ғомид уруғидан бир аёл келиб: ‹Эй Расулуллаҳ, мени покланг› деди. У зот: ‹Вой сенга, қайт, Аллаҳдан мағфират сўра ва Унга тавба қил› деди. У: ‹Сен мени Моиз ибн Моликни қайтарганинг каби қайтармоқчисан шекилли› деди. У зот: ‹Бу нима экан?› деди. У: ‹Албатта у зинодан ҳомиладордир› деди. У зот: ‹Сенмисан?› деди. У: ‹Ҳа› деди. У зот унга: ‹Қорнингдагини туғгунингча кут› деди. Ансорлардан бир киши унга то туғгунча кафил бўлди. Сўнг у Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келиб: ‹Ғомидия туғди› деди. У зот: ‹Ундай бўлса, биз уни тошбўрон қилиб, кичик боласини эмизадиган кишисиз ташлаб қўймаймиз› деди. Ансорлардан бир киши туриб: ‹Уни эмизиш менга, эй Аллаҳнинг Пайғамбари› деди. Сўнг у зот уни тошбўрон қилди».