وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَخَذَ أَبِي مِنَ الْخُمْسِ سَيْفًا فَأَتَى بِهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ هَبْ لِي هَذَا . فَأَبَى فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { يَسْأَلُونَكَ عَنِ الأَنْفَالِ قُلِ الأَنْفَالُ لِلَّهِ وَالرَّسُولِ}
Бизга Қутайба ибн Саъид ривоят қилди, бизга Абу Авона Симокдан, у Мусъаб ибн Саъддан, у отасидан ривоят қилди. У деди: Отам хумусдан (бешдан бир улушдан) бир қилич олди ва уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга келтириб: «Буни менга ҳадя қилинг» деди. (Набий) бош тортдилар. Шунда Аллаҳ азза ва жалла: «(Эй Муҳаммад,) сендан ўлжалар ҳақида сўрайдилар. Айт: ‹Ўлжалар Аллаҳ ва Расул учундир›» (оятини) туширди.