حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَخَلَفُ بْنُ هِشَامٍ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ جَمِيعًا عَنْ أَبِي، الأَحْوَصِ ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، كِلاَهُمَا عَنْ سُفْيَانَ، جَمِيعًا عَنْ شَبِيبِ بْنِ غَرْقَدَةَ، عَنْ عُرْوَةَ الْبَارِقِيِّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَلَمْ يَذْكُرِ الأَجْرَ وَالْمَغْنَمَ . وَفِي حَدِيثِ سُفْيَانَ سَمِعَ عُرْوَةَ الْبَارِقِيَّ سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Яҳё ибн Яҳё, Халаф ибн Ҳишом ва Абу Бакр ибн Абу Шайба — барчаси Абу Аҳвас дан ривоят қилдилар; (ҳ) яна бизга Ис-ҳоқ ибн Иброҳим ва Ибн Абу Умар — иккови Суфён дан — барчаси Шабиб ибн Ғарқада дан, у Урва ал-Бариқий дан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдилар. У ажр ва ғаниматни зикр қилмади. Суфённинг ҳадисида: «Урва ал-Бариқий Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитди» деб келади.