وَحَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ قَيْسٍ، ح قَالَ وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَجْلاَنَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَزِيدُ أَحَدُهُمَا عَلَى صَاحِبِهِ أَنَّ رَجُلاً أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ عَلَى الْمِنْبَرِ فَقَالَ أَرَأَيْتَ إِنْ ضَرَبْتُ بِسَيْفِي . بِمَعْنَى حَدِيثِ الْمَقْبُرِيِّ .
Бизга Саъийд ибн Мансур ривоят қилди: Бизга Суфён Амр ибн Динор дан, у Муҳаммад ибн Қайс дан ривоят қилди; (ҳ) У айтди: Бизга Муҳаммад ибн Ажлон Муҳаммад ибн Қайс дан, у Абдуллаҳ ибн Абу Қатода дан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди — улардан бири иккинчисига зиёда қилади — бир киши Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига келди, у киши минбарда эдилар, у: «Агар қиличим билан урсам (гуноҳларим кечирилармикан)?» деди — ал-Мақбурийнинг ҳадиси маъносида.