حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا مَعْنُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ صَالِحٍ، عَنْ أَبِي، الزَّاهِرِيَّةِ عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، عَنْ ثَوْبَانَ، قَالَ ذَبَحَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ضَحِيَّتَهُ ثُمَّ قَالَ " يَا ثَوْبَانُ أَصْلِحْ لَحْمَ هَذِهِ " . فَلَمْ أَزَلْ أُطْعِمُهُ مِنْهَا حَتَّى قَدِمَ الْمَدِينَةَ .
Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Маън ибн Исо ривоят қилди, бизга Муовия ибн Солиҳ ривоят қилди, у Абу Зоҳириядан, у Жубайр ибн Нуфайрдан, у Савбондан ривоят қилди: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўз қурбонлигини сўйди, сўнгра: «Эй Савбон, мана бу гўштни тузатиб қўй» деди. Мен уни Мадинага етиб келгунимизча унга (шу гўштдан) едириб турдим.