وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ، عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّهُ قَالَ كُنْتُ أَسْقِي أَبَا عُبَيْدَةَ بْنَ الْجَرَّاحِ وَأَبَا طَلْحَةَ وَأُبَىَّ بْنَ كَعْبٍ شَرَابًا مِنْ فَضِيخٍ وَتَمْرٍ فَأَتَاهُمْ آتٍ فَقَالَ إِنَّ الْخَمْرَ قَدْ حُرِّمَتْ . فَقَالَ أَبُو طَلْحَةَ يَا أَنَسُ قُمْ إِلَى هَذِهِ الْجَرَّةِ فَاكْسِرْهَا . فَقُمْتُ إِلَى مِهْرَاسٍ لَنَا فَضَرَبْتُهَا بِأَسْفَلِهِ حَتَّى تَكَسَّرَتْ .
Менга Абу Тоҳир ҳам ривоят қилди, бизга ибн Ваҳб хабар берди, менга Молик ибн Анас Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳадан, у Анас ибн Моликдан хабар берди-ки, у айтган: Мен Абу Убайда ибн ал-Жарроҳга, Абу Талҳага ва Убай ибн Каъбга фазих ва хурмодан ичимлик қуйиб берардим. Шу пайт уларга бир келувчи келиб: «Май ҳаром қилинди» деди. Шунда Абу Талҳа: «Эй Анас, мана шу хумга туриб уни синдир» деди. Мен бизнинг бир оҳактошимизга туриб, унинг таги билан уни уриб, синдириб ташладим.