حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الصَّبَّاحِ، حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ يَحْيَى بْنِ عُمَارَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَيْدِ بْنِ عَاصِمٍ الأَنْصَارِيِّ، - وَكَانَتْ لَهُ صُحْبَةٌ - قَالَ قِيلَ لَهُ تَوَضَّأْ لَنَا وُضُوءَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَدَعَا بِإِنَاءٍ فَأَكْفَأَ مِنْهَا عَلَى يَدَيْهِ فَغَسَلَهُمَا ثَلاَثًا ثُمَّ أَدْخَلَ يَدَهُ فَاسْتَخْرَجَهَا فَمَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ مِنْ كَفٍّ وَاحِدَةٍ فَفَعَلَ ذَلِكَ ثَلاَثًا ثُمَّ أَدْخَلَ يَدَهُ فَاسْتَخْرَجَهَا فَغَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثًا ثُمَّ أَدْخَلَ يَدَهُ فَاسْتَخْرَجَهَا فَغَسَلَ يَدَيْهِ إِلَى الْمِرْفَقَيْنِ مَرَّتَيْنِ مَرَّتَيْنِ ثُمَّ أَدْخَلَ يَدَهُ فَاسْتَخْرَجَهَا فَمَسَحَ بِرَأْسِهِ فَأَقْبَلَ بِيَدَيْهِ وَأَدْبَرَ ثُمَّ غَسَلَ رِجْلَيْهِ إِلَى الْكَعْبَيْنِ ثُمَّ قَالَ هَكَذَا كَانَ وُضُوءُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Абдуллаҳ ибн Зайд ибн Осим ал-Ансорий — унинг саҳобалиги бор эди — (ривоят қилди): Унга: "Бизга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг вузуси (қанай эканини) вузу қилиб (кўрсат)" дейилди. У бир идишни сўради, ундан икки қўлига (сув) ағдарди, уларни уч марта ювди, кейин қўлини (идишга) солиб чиқарди, бир кафт (сув)дан оғизни чайди ва бурунга сув тортди — буни уч марта қилди; кейин қўлини солиб чиқарди, юзини уч марта ювди; кейин қўлини солиб чиқарди, қўлларини тирсакларгача икки-икки мартадан ювди; кейин қўлини солиб чиқарди, бошини маш қилди — икки қўлини (олдинга) келтирди ва (орқага) қайтарди; кейин оёқларини тўпиқларгача ювди; кейин: "Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг вузуси мана шундай эди" деди.