وَحَدَّثَنِي عَمْرٌو النَّاقِدُ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، - وَاللَّفْظُ لِزُهَيْرٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، بْنُ عُيَيْنَةَ عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتِ اسْتَأْذَنَ رَهْطٌ مِنَ الْيَهُودِ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا السَّامُ عَلَيْكُمْ . فَقَالَتْ عَائِشَةُ بَلْ عَلَيْكُمُ السَّامُ وَاللَّعْنَةُ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَا عَائِشَةُ إِنَّ اللَّهَ يُحِبُّ الرِّفْقَ فِي الأَمْرِ كُلِّهِ " . قَالَتْ أَلَمْ تَسْمَعْ مَا قَالُوا قَالَ " قَدْ قُلْتُ وَعَلَيْكُمْ " .
Менга Амр ан-Ноқид ва Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди — лафз Зуҳайрники — улар: бизга Суфён ибн Уяйна Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан ривоят қилди, дедилар. У деди: Яҳудийлардан бир гуруҳ Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан киришга изн сўради ва: «Ас-сому алайкум (сизга ўлим бўлсин)» дейишди. Шунда Оиша: «Балки сизларга ўлим ва лаънат бўлсин» деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эй Оиша, албатта Аллаҳ барча ишда юмшоқликни яхши кўради» деди. У: «Улар нима деганини эшитмадингизми?» деди. У: «Мен ‹ва алайкум (сизларга ҳам)› дедим» деди.