حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا خَالِدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي مَيْمُونَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ حَائِطًا وَتَبِعَهُ غُلاَمٌ مَعَهُ مِيضَأَةٌ هُوَ أَصْغَرُنَا فَوَضَعَهَا عِنْدَ سِدْرَةٍ فَقَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَاجَتَهُ فَخَرَجَ عَلَيْنَا وَقَدِ اسْتَنْجَى بِالْمَاءِ .
Анас ибн Молик (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир боғга кирди; унинг ортидан бир бола — биз(лар)нинг энг кичигимиз — бир мизода (сув идиши)ни кўтариб эргашди; уни бир сидр дарахти янида қўйди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳожатини чиқарди ва бизнинг олдимизга — сув билан истинжо қилган ҳолда — чиқди.