حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ بَقِيَّةَ، عَنْ خَالِدٍ، - يَعْنِي الْوَاسِطِيَّ - عَنْ خَالِدٍ، - يَعْنِي الْحَذَّاءَ - عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي مَيْمُونَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ حَائِطًا وَمَعَهُ غُلاَمٌ مَعَهُ مِيضَأَةٌ وَهُوَ أَصْغَرُنَا فَوَضَعَهَا عِنْدَ السِّدْرَةِ فَقَضَى حَاجَتَهُ فَخَرَجَ عَلَيْنَا وَقَدِ اسْتَنْجَى بِالْمَاءِ .
Бизга Ваҳб ибн Бақийя, Холиддан — яъни ал-Воситий — у Холиддан — яъни ал-Ҳаззў — у Ато ибн Абу Маймунадан, у Анас ибн Моликдан ҳадис айтди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир боғга кирдилар ва у билан бирга бир бола бор эди, унинг ёнида мийзаа (сув идиши) бор эди, у бизнинг энг кичигимиз эди. У буни сидра дарахти ёнига қўйди. У ҳожатини бажарди ва бизнинг олдимизга чиқди, сув билан истинжо қилган эди.