حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، حَدَّثَنَا عَمِّي، - يَعْنِي سَعِيدَ بْنَ الْحَكَمِ - حَدَّثَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، أَخْبَرَنِي خَالِدُ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّهُ قَالَ أَقْبَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ شِعْبٍ مِنَ الْجَبَلِ وَقَدْ قَضَى حَاجَتَهُ وَبَيْنَ أَيْدِينَا تَمْرٌ عَلَى تُرْسٍ أَوْ حَجَفَةٍ فَدَعَوْنَاهُ فَأَكَلَ مَعَنَا وَمَا مَسَّ مَاءً .
Бизга Аҳмад ибн Абу Марям ривоят қилди, бизга амаким — яъни Саид ибн Ҳакам — ривоят қилди, бизга Лайс ибн Саъд ривоят қилди, менга Холид ибн Язид хабар берди, Абуз-Зубайрдан, Жобир ибн Абдуллаҳдан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам тоғнинг бир дарасидан келдилар ва у киши ҳожатларини бажарган эдилар. Бизнинг олдимизда эса қалқон ёки тери қалқон устида хурмо бор эди. Биз у кишини чақирдик, у киши биз билан едилар ва сувга тегмадилар (таҳорат олмадилар).