حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ الشَّهِيدِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُلَيْكَةَ، قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ جَعْفَرٍ لاِبْنِ الزُّبَيْرِ أَتَذْكُرُ إِذْ تَلَقَّيْنَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَا وَأَنْتَ وَابْنُ عَبَّاسٍ قَالَ نَعَمْ فَحَمَلَنَا وَتَرَكَكَ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди: бизга Исмоил ибн Улайя, Ҳабиб ибн аш-Шаҳиддан, у Абдуллаҳ ибн Мулайкадан ривоят қилди. Абдуллаҳ ибн Жаъфар ибнуз-Зубайрга деди: «Сен ва мен ҳамда ибн Аббос Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни қарши олган вақтимизни эслайсанми?» У: «Ҳа» деди. «Шунда у бизни (уловга) миндирди, сени эса қолдирди.»