حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ سَرْحٍ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ أُسَامَةَ، - وَهُوَ ابْنُ زَيْدٍ - أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا سَعِيدٍ، مَوْلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَامِرِ بْنِ كُرَيْزٍ يَقُولُ سَمِعْتُ أَبَا، هُرَيْرَةَ يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَذَكَرَ نَحْوَ حَدِيثِ دَاوُدَ وَزَادَ وَنَقَصَ وَمِمَّا زَادَ فِيهِ " إِنَّ اللَّهَ لاَ يَنْظُرُ إِلَى أَجْسَادِكُمْ وَلاَ إِلَى صُوَرِكُمْ وَلَكِنْ يَنْظُرُ إِلَى قُلُوبِكُمْ " . وَأَشَارَ بِأَصَابِعِهِ إِلَى صَدْرِهِ .
Менга Абут-Тоҳир Аҳмад ибн Амр ибн Сарҳ ҳадис айтди, Ибн Ваҳб бизга Усомадан — у Ибн Зайд — ҳадис айтдики, у Абдуллаҳ ибн Амир ибн Курайзнинг озод қилинган қули Абу Саиднинг шундай деяётганини эшитди: Мен Абу Ҳурайранинг шундай деяётганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам айтдилар. Сўнг (рови) Довуднинг ҳадисига ўхшашини зикр қилди, зиёда ва камайтирди. Зиёда қилган нарсаларидан: «Албатта Аллаҳ сизларнинг жисмларингизга ҳам, суратларингизга ҳам қарамайди, балки қалбларингизга қарайди», (сўзи бор эди) ва бармоқлари билан кўкракларига ишора қилдилар.