حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ، عُثْمَانُ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، حَدَّثَنَا أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، قَالَ بَيْنَمَا أَنَا وَرَسُولُ اللَّهِ، صلى الله عليه وسلم خَارِجَيْنِ مِنَ الْمَسْجِدِ فَلَقِينَا رَجُلاً عِنْدَ سُدَّةِ الْمَسْجِدِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَتَى السَّاعَةُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا أَعْدَدْتَ لَهَا " . قَالَ فَكَأَنَّ الرَّجُلَ اسْتَكَانَ ثُمَّ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا أَعْدَدْتُ لَهَا كَبِيرَ صَلاَةٍ وَلاَ صِيَامٍ وَلاَ صَدَقَةٍ وَلَكِنِّي أُحِبُّ اللَّهَ وَرَسُولَهُ . قَالَ " فَأَنْتَ مَعَ مَنْ أَحْبَبْتَ " .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ва Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, Ишоқ «ахбарана» деди, Усмон эса «ҳаддасана» деди: бизга Жарир Мансурдан, у Солим ибн Абул-Жаъддан ривоят қилди, бизга Анас ибн Молик ривоят қилди. У деди: мен ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам масжиддан чиқаётганимизда, масжид эшиги олдида бир кишини учратдик. У: «Ё Расулуллаҳ, қиёмат қачон бўлади?» деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Сен унга нима тайёрладинг?» деди. Гўё у киши хижолат тортди, сўнг: «Ё Расулуллаҳ, мен унга кўп намоз, рўза ва садақа тайёрламаганман, лекин мен Аллаҳ ва Унинг Расулини севаман», деди. У: «Бас, сен севган кишинг билан биргасан», деди.