حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزُّبَيْرِ، ح وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا أَبُو خَيْثَمَةَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ جَاءَ سُرَاقَةُ بْنُ مَالِكِ بْنِ جُعْشُمٍ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ بَيِّنْ لَنَا دِينَنَا كَأَنَّا خُلِقْنَا الآنَ فِيمَا الْعَمَلُ الْيَوْمَ أَفِيمَا جَفَّتْ بِهِ الأَقْلاَمُ وَجَرَتْ بِهِ الْمَقَادِيرُ أَمْ فِيمَا نَسْتَقْبِلُ قَالَ " لاَ . بَلْ فِيمَا جَفَّتْ بِهِ الأَقْلاَمُ وَجَرَتْ بِهِ الْمَقَادِيرُ " . قَالَ فَفِيمَ الْعَمَلُ قَالَ زُهَيْرٌ ثُمَّ تَكَلَّمَ أَبُو الزُّبَيْرِ بِشَىْءٍ لَمْ أَفْهَمْهُ فَسَأَلْتُ مَا قَالَ فَقَالَ " اعْمَلُوا فَكُلٌّ مُيَسَّرٌ " .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Абуз-Зубайр ривоят қилди; (ҳ) бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Абу Хайсама Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан хабар берди. У деди: Суроқа ибн Молик ибн Жуъшум келди ва: «Ё Расулуллаҳ, динимизни бизга шундай баён қилингки, гўё биз ҳозир яратилгандекмиз. Бугунги амал — қаламлар қуритиб ёзиб бўлган ва тақдирлар жорий бўлган нарса устидами ёки келажакда қиладиган нарса устидами?» деди. У: «Йўқ. Балки қаламлар қуритиб ёзиб бўлган ва тақдирлар жорий бўлган нарса устидадир», деди. У: «Унда амалнинг (фойдаси) нимада?» деди. Зуҳайр деди: сўнг Абуз-Зубайр мен тушунмаган бир нарсани айтди, мен нима деганини сўрадим, у: «Амал қилинглар, ҳар ким ўзига осон қилинганга муяссардир» деди.