بَاب كَيْفِيَّةِ خَلْقِ الْآدَمِيِّ فِي بَطْنِ أُمِّهِ وَكِتَابَةِ رِزْقِهِ وَأَجَلِهِ وَعَمَلِهِ وَشَقَاوَتِهِ وَسَعَادَتِهِ
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، وَوَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ، اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ الْهَمْدَانِيُّ - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا أَبِي وَأَبُو مُعَاوِيَةَ وَوَكِيعٌ قَالُوا حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ زَيْدِ بْنِ وَهْبٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ الصَّادِقُ الْمَصْدُوقُ " إِنَّ أَحَدَكُمْ يُجْمَعُ خَلْقُهُ فِي بَطْنِ أُمِّهِ أَرْبَعِينَ يَوْمًا ثُمَّ يَكُونُ فِي ذَلِكَ عَلَقَةً مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ يَكُونُ فِي ذَلِكَ مُضْغَةً مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ يُرْسَلُ الْمَلَكُ فَيَنْفُخُ فِيهِ الرُّوحَ وَيُؤْمَرُ بِأَرْبَعِ كَلِمَاتٍ بِكَتْبِ رِزْقِهِ وَأَجَلِهِ وَعَمَلِهِ وَشَقِيٌّ أَوْ سَعِيدٌ فَوَالَّذِي لاَ إِلَهَ غَيْرُهُ إِنَّ أَحَدَكُمْ لَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ حَتَّى مَا يَكُونَ بَيْنَهُ وَبَيْنَهَا إِلاَّ ذِرَاعٌ فَيَسْبِقُ عَلَيْهِ الْكِتَابُ فَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ فَيَدْخُلُهَا وَإِنَّ أَحَدَكُمْ لَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ حَتَّى مَا يَكُونَ بَيْنَهُ وَبَيْنَهَا إِلاَّ ذِرَاعٌ فَيَسْبِقُ عَلَيْهِ الْكِتَابُ فَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ فَيَدْخُلُهَا " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абу Муовия ва Вакиъ ривоят қилди; (ҳ) бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ал-Ҳамдоний ривоят қилди — матн уники — бизга отам, Абу Муовия ва Вакиъ ривоят қилдилар, улар: бизга Аъмаш Зайд ибн Ваҳбдан, у Абдуллаҳдан ривоят қилди, дедилар. У деди: бизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам — у рост сўзловчи ва тасдиқланган зотдир — ривоят қилди: «Албатта, сизлардан бировингизнинг яратилиши онасининг қорнида қирқ кун тўпланади, сўнг шунча муддат унда лахта қон бўлади, сўнг шунча муддат унда бир парча гўшт бўлади, сўнг малоика юборилади ва унга руҳ пуфланади ҳамда тўрт калима билан — ризқини, ажалини, амалини, бахтли ёки бадбахтлигини ёзиш билан буюрилади. Ундан ўзга илоҳ бўлмаган Зотга қасамки, албатта, сизлардан бировингиз жаннат аҳлининг амалини қилади, ҳатто у билан жаннат ўртасида бир тирсакгина масофа қолади, шунда ёзув уни ўзиб кетади ва у дўзах аҳлининг амалини қилиб, унга киради. Яна сизлардан бировингиз дўзах аҳлининг амалини қилади, ҳатто у билан дўзах ўртасида бир тирсакгина масофа қолади, шунда ёзув уни ўзиб кетади ва у жаннат аҳлининг амалини қилиб, унга киради.»
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، كِلاَهُمَا عَنْ جَرِيرِ بْنِ عَبْدِ، الْحَمِيدِ ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، ح وَحَدَّثَنِي أَبُو سَعِيدٍ، الأَشَجُّ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَاهُ عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ بْنُ الْحَجَّاجِ، كُلُّهُمْ عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . قَالَ فِي حَدِيثِ وَكِيعٍ " إِنَّ خَلْقَ أَحَدِكُمْ يُجْمَعُ فِي بَطْنِ أُمِّهِ أَرْبَعِينَ لَيْلَةً " . وَقَالَ فِي حَدِيثِ مُعَاذٍ عَنْ شُعْبَةَ " أَرْبَعِينَ لَيْلَةً أَرْبَعِينَ يَوْمًا " . وَأَمَّا فِي حَدِيثِ جَرِيرٍ وَعِيسَى " أَرْبَعِينَ يَوْمًا " .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ва Ишоқ ибн Иброҳим, иккаласи Жарир ибн Абдулҳамиддан ривоят қилди; (ҳ) бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Исо ибн Юнус хабар берди; (ҳ) менга Абу Саъид ал-Ашажж ривоят қилди, бизга Вакиъ ривоят қилди; (ҳ) буни бизга Убайдуллаҳ ибн Муъоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба ибнул-Ҳажжож ривоят қилди — барчаси Аъмашдан, шу иснод билан. Вакиънинг ривоятида: «Албатта, сизлардан бировингизнинг яратилиши онасининг қорнида қирқ кеча тўпланади» деди. Муъознинг Шуъбадан ривоятида: «Қирқ кеча, қирқ кун» деди. Жарир ва Исонинг ривоятида эса: «Қирқ кун» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ نُمَيْرٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ أَبِي الطُّفَيْلِ، عَنْ حُذَيْفَةَ بْنِ أَسِيدٍ، يَبْلُغُ بِهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَدْخُلُ الْمَلَكُ عَلَى النُّطْفَةِ بَعْدَ مَا تَسْتَقِرُّ فِي الرَّحِمِ بِأَرْبَعِينَ أَوْ خَمْسَةٍ وَأَرْبَعِينَ لَيْلَةً فَيَقُولُ يَا رَبِّ أَشَقِيٌّ أَوْ سَعِيدٌ فَيُكْتَبَانِ فَيَقُولُ أَىْ رَبِّ أَذَكَرٌ أَوْ أُنْثَى فَيُكْتَبَانِ وَيُكْتَبُ عَمَلُهُ وَأَثَرُهُ وَأَجَلُهُ وَرِزْقُهُ ثُمَّ تُطْوَى الصُّحُفُ فَلاَ يُزَادُ فِيهَا وَلاَ يُنْقَصُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ва Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди — матн Ибн Нумайрники — улар: бизга Суфён ибн Уяйна Амр ибн Динордан, у Абут-Туфайлдан, у Ҳузайфа ибн Асиддан ривоят қилди, дедилар, у буни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга етказади. У деди: «Нутфа бачадонда қарор топганидан кейин қирқ ёки қирқ беш кеча ўтиб, малоика унинг олдига киради ва: ‹Ё Рабб, бадбахтми ёки бахтли?› дейди, шунда иккови ёзилади. Сўнг: ‹Ё Рабб, эркакми ёки аёл?› дейди, шунда иккови ёзилади. Унинг амали, изи, ажали ва ризқи ҳам ёзилади. Сўнг саҳифалар ўралиб, унга зиёда ҳам қилинмайди, камайтирилмайди ҳам.»
حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ سَرْحٍ أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرُو، بْنُ الْحَارِثِ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ الْمَكِّيِّ، أَنَّ عَامِرَ بْنَ وَاثِلَةَ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مَسْعُودٍ، يَقُولُ الشَّقِيُّ مَنْ شَقِيَ فِي بَطْنِ أُمِّهِ وَالسَّعِيدُ مَنْ وُعِظَ بِغَيْرِهِ . فَأَتَى رَجُلاً مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُقَالُ لَهُ حُذَيْفَةُ بْنُ أَسِيدٍ الْغِفَارِيُّ فَحَدَّثَهُ بِذَلِكَ مِنْ قَوْلِ ابْنِ مَسْعُودٍ فَقَالَ وَكَيْفَ يَشْقَى رَجُلٌ بِغَيْرِ عَمَلٍ فَقَالَ لَهُ الرَّجُلُ أَتَعْجَبُ مِنْ ذَلِكَ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا مَرَّ بِالنُّطْفَةِ ثِنْتَانِ وَأَرْبَعُونَ لَيْلَةً بَعَثَ اللَّهُ إِلَيْهَا مَلَكًا فَصَوَّرَهَا وَخَلَقَ سَمْعَهَا وَبَصَرَهَا وَجِلْدَهَا وَلَحْمَهَا وَعِظَامَهَا ثُمَّ . قَالَ يَا رَبِّ أَذَكَرٌ أَمْ أُنْثَى فَيَقْضِي رَبُّكَ مَا شَاءَ وَيَكْتُبُ الْمَلَكُ ثُمَّ يَقُولُ يَا رَبِّ أَجَلُهُ . فَيَقُولُ رَبُّكَ مَا شَاءَ وَيَكْتُبُ الْمَلَكُ ثُمَّ يَقُولُ يَا رَبِّ رِزْقُهُ . فَيَقْضِي رَبُّكَ مَا شَاءَ وَيَكْتُبُ الْمَلَكُ ثُمَّ يَخْرُجُ الْمَلَكُ بِالصَّحِيفَةِ فِي يَدِهِ فَلاَ يَزِيدُ عَلَى مَا أُمِرَ وَلاَ يَنْقُصُ " .
Менга Абут-Тоҳир Аҳмад ибн Амр ибн Сарҳ ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Амр ибнул-Ҳорис Абуз-Зубайр ал-Маккийдан хабар бердики, Омир ибн Восила унга ривоят қилдики, у Абдуллаҳ ибн Масъудни: «Бадбахт — онасининг қорнида бадбахт бўлган кишидир, бахтли эса — бошқанинг ҳолидан ибрат олган кишидир» деганини эшитган. Сўнг у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ашобларидан Ҳузайфа ибн Асид ал-Ғифорий дегувчи бир кишининг олдига келди ва унга Ибн Масъуднинг шу сўзини айтди. У: «Бир киши амалсиз қандай бадбахт бўлади?» деди. Ҳалиги киши унга: «Бунга ажабланасанми? Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганини эшитдим», деди: «Нутфага қирқ икки кеча ўтганда, Аллаҳ унга бир малоика юборади ва у нутфани шакллантиради, унинг эшитишини, кўришини, терисини, гўштини ва суякларини яратади. Сўнг у: ‹Ё Рабб, эркакми ёки аёл?› дейди, шунда Роббинг хоҳлаганини ҳукм қилади ва малоика ёзади. Сўнг у: ‹Ё Рабб, унинг ажали?› дейди, шунда Роббинг хоҳлаганини айтади ва малоика ёзади. Сўнг у: ‹Ё Рабб, унинг ризқи?› дейди, шунда Роббинг хоҳлаганини ҳукм қилади ва малоика ёзади. Сўнг малоика саҳифа қўлида чиқиб кетади ва буюрилганидан ортиқча ҳам қилмайди, кам ҳам қилмайди.»
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عُثْمَانَ النَّوْفَلِيُّ، أَخْبَرَنَا أَبُو عَاصِمٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ، أَنَّ أَبَا الطُّفَيْلِ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مَسْعُودٍ، يَقُولُ . وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِمِثْلِ حَدِيثِ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ .
Бизга Аҳмад ибн Усмон ан-Навфалий ривоят қилди, бизга Абу Осим хабар берди, бизга Ибн Журайж ривоят қилди, менга Абуз-Зубайр хабар бердики, Абут-Туфайл унга хабар бердики, у Абдуллаҳ ибн Масъудни шундай деганини эшитган... ва ҳадисни Амр ибнул-Ҳориснинг ҳадисига ўхшатиб келтирди.
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ أَحْمَدَ بْنِ أَبِي خَلَفٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ أَبُو خَيْثَمَةَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَطَاءٍ، أَنَّ عِكْرِمَةَ بْنَ خَالِدٍ، حَدَّثَهُ أَنَّ أَبَا الطُّفَيْلِ حَدَّثَهُ قَالَ دَخَلْتُ عَلَى أَبِي سَرِيحَةَ حُذَيْفَةَ بْنِ أَسِيدٍ الْغِفَارِيِّ فَقَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِأُذُنَىَّ هَاتَيْنِ يَقُولُ " إِنَّ النُّطْفَةَ تَقَعُ فِي الرَّحِمِ أَرْبَعِينَ لَيْلَةً ثُمَّ يَتَصَوَّرُ عَلَيْهَا الْمَلَكُ " . قَالَ زُهَيْرٌ حَسِبْتُهُ قَالَ الَّذِي يَخْلُقُهَا " فَيَقُولُ يَا رَبِّ أَذَكَرٌ أَوْ أُنْثَى فَيَجْعَلُهُ اللَّهُ ذَكَرًا أَوْ أُنْثَى ثُمَّ يَقُولُ يَا رَبِّ أَسَوِيٌّ أَوْ غَيْرُ سَوِيٍّ فَيَجْعَلُهُ اللَّهُ سَوِيًّا أَوْ غَيْرَ سَوِيٍّ ثُمَّ يَقُولُ يَا رَبِّ مَا رِزْقُهُ مَا أَجَلُهُ مَا خُلُقُهُ ثُمَّ يَجْعَلُهُ اللَّهُ شَقِيًّا أَوْ سَعِيدًا " .
Менга Муҳаммад ибн Аҳмад ибн Абу Халаф ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Абу Букайр ривоят қилди, бизга Зуҳайр Абу Хайсама ривоят қилди, менга Абдуллаҳ ибн Ато ривоят қилдики, Икрима ибн Холид унга ривоят қилдики, Абут-Туфайл унга ривоят қилди. У деди: мен Абу Сариҳа Ҳузайфа ибн Асид ал-Ғифорийнинг олдига кирдим. У: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шу икки қулоғим билан шундай деганини эшитдим», деди: «Албатта, нутфа бачадонга қирқ кеча тушади, сўнг малоика унинг устида шаклга келтиради». Зуҳайр деди: ўйлайманки, у: «Уни яратувчи» деди — «Сўнг у: ‹Ё Рабб, эркакми ёки аёл?› дейди, шунда Аллаҳ уни эркак ёки аёл қилади. Сўнг у: ‹Ё Рабб, мукаммалми ёки нуқсонли?› дейди, шунда Аллаҳ уни мукаммал ёки нуқсонли қилади. Сўнг у: ‹Ё Рабб, унинг ризқи нима, ажали нима, феъл-атвори нима?› дейди. Сўнг Аллаҳ уни бадбахт ёки бахтли қилади.»
حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ بْنُ عَبْدِ الصَّمَدِ، حَدَّثَنِي أَبِي، حَدَّثَنَا رَبِيعَةُ بْنُ كُلْثُومٍ، حَدَّثَنِي أَبِي كُلْثُومٌ، عَنْ أَبِي الطُّفَيْلِ، عَنْ حُذَيْفَةَ بْنِ أَسِيدٍ الْغِفَارِيِّ، صَاحِبِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَفَعَ الْحَدِيثَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَنَّ مَلَكًا مُوَكَّلاً بِالرَّحِمِ إِذَا أَرَادَ اللَّهُ أَنْ يَخْلُقَ شَيْئًا بِإِذْنِ اللَّهِ لِبِضْعٍ وَأَرْبَعِينَ لَيْلَةً " . ثُمَّ ذَكَرَ نَحْوَ حَدِيثِهِمْ .
Бизга Абдулворис ибн Абдуссамад ривоят қилди, менга отам ривоят қилди, бизга Робиъа ибн Кулсум ривоят қилди, менга отам Кулсум Абут-Туфайлдан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаси Ҳузайфа ибн Асид ал-Ғифорийдан ривоят қилди, у ҳадисни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга кўтарди: «Албатта, бачадонга бир малоика вакил қилинган бўлиб, Аллаҳ қирқ кечадан ортиқроқ вақтда бир нарсани яратишни хоҳласа, Аллаҳнинг изни билан...». Сўнг уларнинг ҳадисига ўхшатиб зикр қилди.
حَدَّثَنِي أَبُو كَامِلٍ، فُضَيْلُ بْنُ حُسَيْنٍ الْجَحْدَرِيُّ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ، اللَّهِ بْنُ أَبِي بَكْرٍ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، وَرَفَعَ الْحَدِيثَ، أَنَّهُ قَالَ " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ قَدْ وَكَّلَ بِالرَّحِمِ مَلَكًا فَيَقُولُ أَىْ رَبِّ نُطْفَةٌ أَىْ رَبِّ عَلَقَةٌ أَىْ رَبِّ مُضْغَةٌ . فَإِذَا أَرَادَ اللَّهُ أَنْ يَقْضِيَ خَلْقًا - قَالَ - قَالَ الْمَلَكُ أَىْ رَبِّ ذَكَرٌ أَوْ أُنْثَى شَقِيٌّ أَوْ سَعِيدٌ فَمَا الرِّزْقُ فَمَا الأَجَلُ فَيُكْتَبُ كَذَلِكَ فِي بَطْنِ أُمِّهِ " .
Менга Абу Комил Фузайл ибн Ҳусайн ал-Жаҳдарий ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ибн Абу Бакр Анас ибн Моликдан ривоят қилди ва ҳадисни кўтардики, у деди: «Албатта, Аллаҳ азза ва жалла бачадонга бир малоикани вакил қилган, у: ‹Ё Рабб, нутфа; ё Рабб, лахта қон; ё Рабб, бир парча гўшт› дейди. Аллаҳ бирор яратилишни ҳукм қилишни хоҳласа — у деди — малоика: ‹Ё Рабб, эркакми ёки аёл? Бадбахтми ёки бахтли? Ризқи қанча? Ажали қанча?› дейди, шунда у онасининг қорнида шундай ёзилади.»
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، - وَاللَّفْظُ لِزُهَيْرٍ - قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ كُنَّا فِي جَنَازَةٍ فِي بَقِيعِ الْغَرْقَدِ فَأَتَانَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَعَدَ وَقَعَدْنَا حَوْلَهُ وَمَعَهُ مِخْصَرَةٌ فَنَكَّسَ فَجَعَلَ يَنْكُتُ بِمِخْصَرَتِهِ ثُمَّ قَالَ " مَا مِنْكُمْ مِنْ أَحَدٍ مَا مِنْ نَفْسٍ مَنْفُوسَةٍ إِلاَّ وَقَدْ كَتَبَ اللَّهُ مَكَانَهَا مِنَ الْجَنَّةِ وَالنَّارِ وَإِلاَّ وَقَدْ كُتِبَتْ شَقِيَّةً أَوْ سَعِيدَةً " . قَالَ فَقَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَفَلاَ نَمْكُثُ عَلَى كِتَابِنَا وَنَدَعُ الْعَمَلَ فَقَالَ " مَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ السَّعَادَةِ فَسَيَصِيرُ إِلَى عَمَلِ أَهْلِ السَّعَادَةِ وَمَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الشَّقَاوَةِ فَسَيَصِيرُ إِلَى عَمَلِ أَهْلِ الشَّقَاوَةِ " . فَقَالَ " اعْمَلُوا فَكُلٌّ مُيَسَّرٌ أَمَّا أَهْلُ السَّعَادَةِ فَيُيَسَّرُونَ لِعَمَلِ أَهْلِ السَّعَادَةِ وَأَمَّا أَهْلُ الشَّقَاوَةِ فَيُيَسَّرُونَ لِعَمَلِ أَهْلِ الشَّقَاوَةِ " . ثُمَّ قَرَأَ { فَأَمَّا مَنْ أَعْطَى وَاتَّقَى * وَصَدَّقَ بِالْحُسْنَى * فَسَنُيَسِّرُهُ لِلْيُسْرَى * وَأَمَّا مَنْ بَخِلَ وَاسْتَغْنَى * وَكَذَّبَ بِالْحُسْنَى * فَسَنُيَسِّرُهُ لِلْعُسْرَى}
Бизга Усмон ибн Абу Шайба, Зуҳайр ибн Ҳарб ва Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди — матн Зуҳайрники — Ишоқ «ахбарана» деди, қолган иккиси «ҳаддасана» дедилар: бизга Жарир Мансурдан, у Саъд ибн Убайдадан, у Абу Абдурраҳмондан, у Алидан ривоят қилди. У деди: биз Бақиъул-Ғарқаддаги бир жанозада эдик, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизнинг олдимизга келди ва ўтирди, биз ҳам унинг атрофида ўтирдик. Унинг қўлида бир таёқча бор эди, у бошини эгиб, таёқчаси билан ерни чуқуртира бошлади, сўнг деди: «Сизлардан бирор киши, бирор жонзот йўқки, Аллаҳ унинг жаннат ва дўзахдаги ўрнини ёзмаган бўлса, унинг бахтли ёки бадбахтлигини ёзмаган бўлса». Шунда бир киши: «Ё Расулуллаҳ, ундай бўлса биз ўз ёзувимизга суяниб, амални тарк қилмайликми?» деди. У: «Бахтли аҳлидан бўлган киши бахтли аҳлининг амелига муяссар бўлади, бадбахт аҳлидан бўлган киши бадбахт аҳлининг амелига муяссар бўлади», деди. Сўнг: «Амал қилинглар, ҳар ким ўзига осон қилинган нарсага муяссардир; бахтли аҳли бахтли аҳлининг амелига, бадбахт аҳли бадбахт аҳлининг амелига муяссар қилинади», деди. Сўнг: «Бас, ким (Аллаҳ йўлида) ато қилса ва тақво қилса, ва энг гўзал сўзни (калимани) тасдиқласа, биз уни энг осон йўлга муяссар қиламиз; аммо ким бахиллик қилиб ўзини беҳожат санаса ва энг гўзал сўзни ёлғонга чиқарса, биз уни энг оғир йўлга муяссар қиламиз» (оятини) ўқиди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَهَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ مَنْصُورٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ فِي مَعْنَاهُ وَقَالَ فَأَخَذَ عُودًا . وَلَمْ يَقُلْ مِخْصَرَةً . وَقَالَ ابْنُ أَبِي شَيْبَةَ فِي حَدِيثِهِ عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ ثُمَّ قَرَأَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Ҳаннод ибнус-Сарий ривоят қилди, улар: бизга Абул-Аҳвас Мансурдан шу иснод билан шу маънода ривоят қилди, дедилар ва: «Бир чўпни олди» деди, «таёқча» демади. Ибн Абу Шайба ўз ҳадисида Абул-Аҳвасдан: «Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўқиди» деди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَأَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ قَالُوا حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ السُّلَمِيِّ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ يَوْمٍ جَالِسًا وَفِي يَدِهِ عُودٌ يَنْكُتُ بِهِ فَرَفَعَ رَأْسَهُ فَقَالَ " مَا مِنْكُمْ مِنْ نَفْسٍ إِلاَّ وَقَدْ عُلِمَ مَنْزِلُهَا مِنَ الْجَنَّةِ وَالنَّارِ " . قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ فَلِمَ نَعْمَلُ أَفَلاَ نَتَّكِلُ قَالَ " لاَ . اعْمَلُوا فَكُلٌّ مُيَسَّرٌ لِمَا خُلِقَ لَهُ " . ثُمَّ قَرَأَ { فَأَمَّا مَنْ أَعْطَى وَاتَّقَى * وَصَدَّقَ بِالْحُسْنَى} إِلَى قَوْلِهِ { فَسَنُيَسِّرُهُ لِلْعُسْرَى}
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Зуҳайр ибн Ҳарб ва Абу Саъид ал-Ашажж ривоят қилди, улар: бизга Вакиъ ривоят қилди, дедилар; (ҳ) бизга Ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Аъмаш ривоят қилди; (ҳ) бизга Абу Курайб ривоят қилди — матн уники — бизга Абу Муовия ривоят қилди, бизга Аъмаш Саъд ибн Убайдадан, у Абу Абдурраҳмон ас-Суламийдан, у Алидан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир куни ўтирган эди, қўлида бир чўп бор эди, у билан ерни чуқуртирарди. Сўнг бошини кўтариб: «Сизлардан бирор жонзот йўқки, унинг жаннат ва дўзахдаги жойи билинган бўлмаса», деди. Улар: «Ё Расулуллаҳ, унда нега амал қиламиз, суяниб ўтиравермаймизми?» дедилар. У: «Йўқ. Амал қилинглар, ҳар ким нима учун яратилган бўлса, шунга муяссар қилингандир», деди. Сўнг: «Бас, ким ато қилса ва тақво қилса, ва энг гўзал сўзни тасдиқласа» (оятини) «биз уни энг оғир йўлга муяссар қиламиз» (сўзига) қадар ўқиди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، وَالأَعْمَشِ، أَنَّهُمَا سَمِعَا سَعْدَ بْنَ عُبَيْدَةَ، يُحَدِّثُهُ عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ السُّلَمِيِّ، عَنْ عَلِيٍّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِنَحْوِهِ .
Бизга Муҳаммад ибнул-Мусанно ва Ибн Башшор ривоят қилди, улар: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Мансур ва Аъмашдан ривоят қилди, дедилар, улар иккиси Саъд ибн Убайданинг Абу Абдурраҳмон ас-Суламийдан, у Алидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунга ўхшаш ривоят қилаётганини эшитганлар.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزُّبَيْرِ، ح وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا أَبُو خَيْثَمَةَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ جَاءَ سُرَاقَةُ بْنُ مَالِكِ بْنِ جُعْشُمٍ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ بَيِّنْ لَنَا دِينَنَا كَأَنَّا خُلِقْنَا الآنَ فِيمَا الْعَمَلُ الْيَوْمَ أَفِيمَا جَفَّتْ بِهِ الأَقْلاَمُ وَجَرَتْ بِهِ الْمَقَادِيرُ أَمْ فِيمَا نَسْتَقْبِلُ قَالَ " لاَ . بَلْ فِيمَا جَفَّتْ بِهِ الأَقْلاَمُ وَجَرَتْ بِهِ الْمَقَادِيرُ " . قَالَ فَفِيمَ الْعَمَلُ قَالَ زُهَيْرٌ ثُمَّ تَكَلَّمَ أَبُو الزُّبَيْرِ بِشَىْءٍ لَمْ أَفْهَمْهُ فَسَأَلْتُ مَا قَالَ فَقَالَ " اعْمَلُوا فَكُلٌّ مُيَسَّرٌ " .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Абуз-Зубайр ривоят қилди; (ҳ) бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Абу Хайсама Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан хабар берди. У деди: Суроқа ибн Молик ибн Жуъшум келди ва: «Ё Расулуллаҳ, динимизни бизга шундай баён қилингки, гўё биз ҳозир яратилгандекмиз. Бугунги амал — қаламлар қуритиб ёзиб бўлган ва тақдирлар жорий бўлган нарса устидами ёки келажакда қиладиган нарса устидами?» деди. У: «Йўқ. Балки қаламлар қуритиб ёзиб бўлган ва тақдирлар жорий бўлган нарса устидадир», деди. У: «Унда амалнинг (фойдаси) нимада?» деди. Зуҳайр деди: сўнг Абуз-Зубайр мен тушунмаган бир нарсани айтди, мен нима деганини сўрадим, у: «Амал қилинглар, ҳар ким ўзига осон қилинганга муяссардир» деди.
حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِهَذَا الْمَعْنَى وَفِيهِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كُلُّ عَامِلٍ مُيَسَّرٌ لِعَمَلِهِ " .
Менга Абут-Тоҳир ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Амр ибнул-Ҳорис Абуз-Зубайрдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шу маънода хабар берди. Унда: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ҳар бир амал қилувчи ўз амелига муяссар қилингандир» деди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ يَزِيدَ الضُّبَعِيِّ، حَدَّثَنَا مُطَرِّفٌ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، قَالَ قِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَعُلِمَ أَهْلُ الْجَنَّةِ مِنْ أَهْلِ النَّارِ قَالَ فَقَالَ " نَعَمْ " . قَالَ قِيلَ فَفِيمَ يَعْمَلُ الْعَامِلُونَ قَالَ " كُلٌّ مُيَسَّرٌ لِمَا خُلِقَ لَهُ " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд Язид аз-Зубаъийдан хабар берди, бизга Мутарриф Имрон ибн Ҳусайндан ривоят қилди. У деди: «Ё Расулуллаҳ, жаннат аҳли дўзах аҳлидан ажратиб билингдими?» дейилди. У: «Ҳа», деди. «Унда амал қилувчилар нима учун амал қилади?» дейилди. У: «Ҳар ким нима учун яратилган бўлса, шунга муяссар қилингандир», деди.
حَدَّثَنَا شَيْبَانُ بْنُ فَرُّوخَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ وَابْنُ نُمَيْرٍ عَنِ ابْنِ عُلَيَّةَ، ح وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا جَعْفَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، كُلُّهُمْ عَنْ يَزِيدَ الرِّشْكِ، فِي هَذَا الإِسْنَادِ . بِمَعْنَى حَدِيثِ حَمَّادٍ وَفِي حَدِيثِ عَبْدِ الْوَارِثِ قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ .
Бизга Шайбон ибн Фаррух ривоят қилди, бизга Абдулворис ривоят қилди; (ҳ) бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Зуҳайр ибн Ҳарб, Ишоқ ибн Иброҳим ва Ибн Нумайр Ибн Улайядан ривоят қилди; (ҳ) бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Жаъфар ибн Сулаймон хабар берди; (ҳ) бизга Ибнул-Мусанно ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди — барчаси Язид ар-Ришкдан, шу иснодда, Ҳаммоднинг ҳадиси маъносида. Абдулвориснинг ҳадисида: «Мен: ‹Ё Расулуллаҳ...› дедим» дейилган.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْحَنْظَلِيُّ، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا عَزْرَةُ بْنُ، ثَابِتٍ عَنْ يَحْيَى بْنِ عُقَيْلٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ يَعْمُرَ، عَنْ أَبِي الأَسْوَدِ الدِّئَلِيِّ، قَالَ قَالَ لِي عِمْرَانُ بْنُ الْحُصَيْنِ أَرَأَيْتَ مَا يَعْمَلُ النَّاسُ الْيَوْمَ وَيَكْدَحُونَ فِيهِ أَشَىْءٌ قُضِيَ عَلَيْهِمْ وَمَضَى عَلَيْهِمْ مِنْ قَدَرِ مَا سَبَقَ أَوْ فِيمَا يُسْتَقْبَلُونَ بِهِ مِمَّا أَتَاهُمْ بِهِ نَبِيُّهُمْ وَثَبَتَتِ الْحُجَّةُ عَلَيْهِمْ فَقُلْتُ بَلْ شَىْءٌ قُضِيَ عَلَيْهِمْ وَمَضَى عَلَيْهِمْ قَالَ فَقَالَ أَفَلاَ يَكُونُ ظُلْمًا قَالَ فَفَزِعْتُ مِنْ ذَلِكَ فَزَعًا شَدِيدًا وَقُلْتُ كُلُّ شَىْءٍ خَلْقُ اللَّهِ وَمِلْكُ يَدِهِ فَلاَ يُسْأَلُ عَمَّا يَفْعَلُ وَهُمْ يُسْأَلُونَ . فَقَالَ لِي يَرْحَمُكَ اللَّهُ إِنِّي لَمْ أُرِدْ بِمَا سَأَلْتُكَ إِلاَّ لأَحْزُرَ عَقْلَكَ إِنَّ رَجُلَيْنِ مِنْ مُزَيْنَةَ أَتَيَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالاَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ مَا يَعْمَلُ النَّاسُ الْيَوْمَ وَيَكْدَحُونَ فِيهِ أَشَىْءٌ قُضِيَ عَلَيْهِمْ وَمَضَى فِيهِمْ مِنْ قَدَرٍ قَدْ سَبَقَ أَوْ فِيمَا يُسْتَقْبَلُونَ بِهِ مِمَّا أَتَاهُمْ بِهِ نَبِيُّهُمْ وَثَبَتَتِ الْحُجَّةُ عَلَيْهِمْ فَقَالَ " لاَ بَلْ شَىْءٌ قُضِيَ عَلَيْهِمْ وَمَضَى فِيهِمْ وَتَصْدِيقُ ذَلِكَ فِي كِتَابِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ { وَنَفْسٍ وَمَا سَوَّاهَا * فَأَلْهَمَهَا فُجُورَهَا وَتَقْوَاهَا} " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ал-Ҳанзалий ривоят қилди, бизга Усмон ибн Умар ривоят қилди, бизга Азра ибн Собит Яҳё ибн Уқайлдан, у Яҳё ибн Яъмурдан, у Абул-Асвад ад-Дуъалийдан ривоят қилди. У деди: менга Имрон ибнул-Ҳусайн деди: «Бугун одамлар қилаётган ва шу учун уринаётган амаллар ҳақида нима дейсан — бу улар устига ҳукм қилинган ва ўтиб кетган қадарми, ёки Набийлари келтирган ва уларга ҳужжат барқарор бўлган нарсада келажакда қиладиганларими?» Мен: «Балки улар устига ҳукм қилинган ва ўтиб кетган нарсадир», дедим. У: «Унда бу зулм бўлмайдими?» деди. Мен буни эшитиб қаттиқ қўрқдим ва: «Ҳар бир нарса Аллаҳнинг халқи ва қўли мулки, У қилган ишидан сўралмайди, улар эса сўраладилар», дедим. У менга: «Аллаҳ сенга раҳм қилсин, мен сенга сўраганим билан фақат ақлингни ўлчашни истадим. Музайнадан икки киши Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга келиб: ‹Ё Расулуллаҳ, бугун одамлар қилаётган ва шу учун уринаётган амаллар ҳақида нима дейсиз — бу улар устига ҳукм қилинган ва ўтган қадарми, ёки Набийлари келтирган ва уларга ҳужжат барқарор бўлган нарсада келажакда қиладиганларими?› дедилар. У: ‹Йўқ, балки улар устига ҳукм қилинган ва ўтиб кетган нарсадир, бунинг тасдиғи Аллаҳ азза ва жалланинг Китобида: «Нафсга ва уни ростлаганга (қасам)! Бас, унга ўз фосиқлигини ва тақвосини илҳом қилганга (қасам)!» (оятидир)› деди» деди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، - يَعْنِي ابْنَ مُحَمَّدٍ - عَنِ الْعَلاَءِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الرَّجُلَ لَيَعْمَلُ الزَّمَنَ الطَّوِيلَ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ ثُمَّ يُخْتَمُ لَهُ عَمَلُهُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ وَإِنَّ الرَّجُلَ لَيَعْمَلُ الزَّمَنَ الطَّوِيلَ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ ثُمَّ يُخْتَمُ لَهُ عَمَلُهُ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ " .
Бизга Қутайба ибн Саъид ривоят қилди, бизга Абдулазиз — яъни ибн Муҳаммад — ал-Алўдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Албатта, киши узоқ вақт жаннат аҳлининг амалини қилади, сўнг унинг амали дўзах аҳлининг амели билан тугатилади. Яна киши узоқ вақт дўзах аҳлининг амалини қилади, сўнг унинг амали жаннат аҳлининг амели билан тугатилади.»
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْقَارِيَّ - عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ السَّاعِدِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الرَّجُلَ لَيَعْمَلُ عَمَلَ أَهْلِ الْجَنَّةِ فِيمَا يَبْدُو لِلنَّاسِ وَهُوَ مِنْ أَهْلِ النَّارِ . وَإِنَّ الرَّجُلَ لَيَعْمَلُ عَمَلَ أَهْلِ النَّارِ فِيمَا يَبْدُو لِلنَّاسِ وَهُوَ مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ " .
Бизга Қутайба ибн Саъид ривоят қилди, бизга Яъқуб — яъни ибн Абдурраҳмон ал-Қорий — Абу Ҳозимдан, у Саҳл ибн Саъд ас-Соидийдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Албатта, киши одамларга зоҳир бўлганича жаннат аҳлининг амалини қилади, ҳолбуки у дўзах аҳлидандир. Яна киши одамларга зоҳир бўлганича дўзах аҳлининг амалини қилади, ҳолбуки у жаннат аҳлидандир.»