حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، وَوَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ، اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ الْهَمْدَانِيُّ - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا أَبِي وَأَبُو مُعَاوِيَةَ وَوَكِيعٌ قَالُوا حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ زَيْدِ بْنِ وَهْبٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ الصَّادِقُ الْمَصْدُوقُ " إِنَّ أَحَدَكُمْ يُجْمَعُ خَلْقُهُ فِي بَطْنِ أُمِّهِ أَرْبَعِينَ يَوْمًا ثُمَّ يَكُونُ فِي ذَلِكَ عَلَقَةً مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ يَكُونُ فِي ذَلِكَ مُضْغَةً مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ يُرْسَلُ الْمَلَكُ فَيَنْفُخُ فِيهِ الرُّوحَ وَيُؤْمَرُ بِأَرْبَعِ كَلِمَاتٍ بِكَتْبِ رِزْقِهِ وَأَجَلِهِ وَعَمَلِهِ وَشَقِيٌّ أَوْ سَعِيدٌ فَوَالَّذِي لاَ إِلَهَ غَيْرُهُ إِنَّ أَحَدَكُمْ لَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ حَتَّى مَا يَكُونَ بَيْنَهُ وَبَيْنَهَا إِلاَّ ذِرَاعٌ فَيَسْبِقُ عَلَيْهِ الْكِتَابُ فَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ فَيَدْخُلُهَا وَإِنَّ أَحَدَكُمْ لَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ حَتَّى مَا يَكُونَ بَيْنَهُ وَبَيْنَهَا إِلاَّ ذِرَاعٌ فَيَسْبِقُ عَلَيْهِ الْكِتَابُ فَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ فَيَدْخُلُهَا " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абу Муовия ва Вакиъ ривоят қилди; (ҳ) бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ал-Ҳамдоний ривоят қилди — матн уники — бизга отам, Абу Муовия ва Вакиъ ривоят қилдилар, улар: бизга Аъмаш Зайд ибн Ваҳбдан, у Абдуллаҳдан ривоят қилди, дедилар. У деди: бизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам — у рост сўзловчи ва тасдиқланган зотдир — ривоят қилди: «Албатта, сизлардан бировингизнинг яратилиши онасининг қорнида қирқ кун тўпланади, сўнг шунча муддат унда лахта қон бўлади, сўнг шунча муддат унда бир парча гўшт бўлади, сўнг малоика юборилади ва унга руҳ пуфланади ҳамда тўрт калима билан — ризқини, ажалини, амалини, бахтли ёки бадбахтлигини ёзиш билан буюрилади. Ундан ўзга илоҳ бўлмаган Зотга қасамки, албатта, сизлардан бировингиз жаннат аҳлининг амалини қилади, ҳатто у билан жаннат ўртасида бир тирсакгина масофа қолади, шунда ёзув уни ўзиб кетади ва у дўзах аҳлининг амалини қилиб, унга киради. Яна сизлардан бировингиз дўзах аҳлининг амалини қилади, ҳатто у билан дўзах ўртасида бир тирсакгина масофа қолади, шунда ёзув уни ўзиб кетади ва у жаннат аҳлининг амалини қилиб, унга киради.»