حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ النَّمَرِيُّ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، - الْمَعْنَى وَاحِدٌ وَالإِخْبَارُ فِي حَدِيثِ سُفْيَانَ - عَنِ الأَعْمَشِ قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ وَهْبٍ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْعُودٍ قَالَ حَدَّثَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ الصَّادِقُ الْمَصْدُوقُ " إِنَّ خَلْقَ أَحَدِكُمْ يُجْمَعُ فِي بَطْنِ أُمِّهِ أَرْبَعِينَ يَوْمًا ثُمَّ يَكُونُ عَلَقَةً مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ يَكُونُ مُضْغَةً مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ يُبْعَثُ إِلَيْهِ مَلَكٌ فَيُؤْمَرُ بِأَرْبَعِ كَلِمَاتٍ فَيُكْتَبُ رِزْقُهُ وَأَجَلُهُ وَعَمَلُهُ ثُمَّ يُكْتَبُ شَقِيٌّ أَوْ سَعِيدٌ ثُمَّ يُنْفَخُ فِيهِ الرُّوحُ فَإِنَّ أَحَدَكُمْ لَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ حَتَّى مَا يَكُونَ بَيْنَهُ وَبَيْنَهَا إِلاَّ ذِرَاعٌ أَوْ قِيدُ ذِرَاعٍ فَيَسْبِقُ عَلَيْهِ الْكِتَابُ فَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ فَيَدْخُلُهَا وَإِنَّ أَحَدَكُمْ لَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ حَتَّى مَا يَكُونَ بَيْنَهُ وَبَيْنَهَا إِلاَّ ذِرَاعٌ أَوْ قِيدُ ذِرَاعٍ فَيَسْبِقُ عَلَيْهِ الْكِتَابُ فَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ فَيَدْخُلُهَا " .
Бизга Ҳафс ибн Умар Намарий ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, (ҳ) ва бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, бизга Суфён хабар берди — мазмуни бир, хабар бериш эса Суфённинг ҳадисидадир — Аъмашдан. У: бизга Зайд ибн Ваҳб ривоят қилди, деди. У: бизга Абдуллаҳ ибн Масъуд ривоят қилди, деди. У: бизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам — у зот рост сўзловчи, рост (деб) тасдиқланган зотдирлар — ривоят қилиб: «Албатта, сизлардан бирортангизнинг яратилиши онасининг қорнида қирқ кун (нутфа ҳолида) жам қилинади, сўнг шунча (вақт) лахта қон бўлади, сўнг шунча (вақт) бир парча гўшт бўлади, сўнг унга малоика юборилади ва тўрт калима билан буюрилади: ризқи, ажали, амели ёзилади ва бахтсиз ёки бахтли (эканлиги) ёзилади. Сўнг унга руҳ пуфланади. Албатта, сизлардан бирингиз жаннат аҳлининг амалини қилади, ҳатто у билан жаннат орасида бир тирсак ёки тирсакча (масофа) қолганида, устига (ёзилган) китоб ўзиб кетади-да, у дўзах аҳлининг амалини қилиб, унга (дўзахга) киради. Албатта, сизлардан бирингиз дўзах аҳлининг амалини қилади, ҳатто у билан дўзах орасида бир тирсак ёки тирсакча (масофа) қолганида, устига (ёзилган) китоб ўзиб кетади-да, у жаннат аҳлининг амалини қилиб, унга (жаннатга) киради» дедилар.