حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، حَدَّثَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ الصَّادِقُ الْمَصْدُوقُ " إِنَّ أَحَدَكُمْ يُجْمَعُ فِي بَطْنِ أُمِّهِ أَرْبَعِينَ يَوْمًا، ثُمَّ يَكُونُ عَلَقَةً مِثْلَ ذَلِكَ، ثُمَّ يَكُونُ مُضْغَةً مِثْلَ ذَلِكَ، ثُمَّ يَبْعَثُ اللَّهُ إِلَيْهِ مَلَكًا بِأَرْبَعِ كَلِمَاتٍ، فَيُكْتَبُ عَمَلُهُ وَأَجَلُهُ وَرِزْقُهُ وَشَقِيٌّ أَوْ سَعِيدٌ، ثُمَّ يُنْفَخُ فِيهِ الرُّوحُ، فَإِنَّ الرَّجُلَ لَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ حَتَّى مَا يَكُونُ بَيْنَهُ وَبَيْنَهَا إِلاَّ ذِرَاعٌ، فَيَسْبِقُ عَلَيْهِ الْكِتَابُ فَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ، فَيَدْخُلُ الْجَنَّةَ، وَإِنَّ الرَّجُلَ لَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ، حَتَّى مَا يَكُونُ بَيْنَهُ وَبَيْنَهَا إِلاَّ ذِرَاعٌ فَيَسْبِقُ عَلَيْهِ الْكِتَابُ، فَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ فَيَدْخُلُ النَّارَ ".
Умар ибн Ҳафс бизга айтди, отам бизга айтди, Аъмаш бизга айтди, Зайд ибн Ваҳб бизга айтди, Абдуллаҳ бизга айтди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам — у содиқ ва тасдиқланган — бизга айтди: «Албатта, сизлардан бирови онасининг қорнида қирқ кун (нутфа ҳолда) жамланади, сўнг шунчада (қирқ кунда) алақа (лойқа) бўлади, сўнг шунчада музға (бир парча гўшт) бўлади, сўнг Аллаҳ унга бир малоика тўрт калима билан юборади: унинг амали, ажали, ризқи ва шақий (бахтсиз) ёки саийд (бахтли) (экани) ёзилади. Сўнг унга руҳ пуфланади. Албатта, киши дўзах аҳлининг амалини қилади, токи у билан дўзах орасида фақат бир тирсак қолади; шунда унинг устига (тақдир) китоби ўтиб кетади ва у жаннат аҳлининг амалини қилади ва жаннатга киради. Ва албатта, киши жаннат аҳлининг амалини қилади, токи у билан жаннат орасида фақат бир тирсак қолади; шунда унинг устига (тақдир) китоби ўтиб кетади ва у дўзах аҳлининг амалини қилади ва дўзахга киради».