حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ اللَّهَ وَكَّلَ فِي الرَّحِمِ مَلَكًا فَيَقُولُ يَا رَبِّ نُطْفَةٌ، يَا رَبِّ عَلَقَةٌ، يَا رَبِّ مُضْغَةٌ، فَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَخْلُقَهَا قَالَ يَا رَبِّ، أَذَكَرٌ أَمْ يَا رَبِّ أُنْثَى يَا رَبِّ شَقِيٌّ أَمْ سَعِيدٌ فَمَا الرِّزْقُ فَمَا الأَجَلُ فَيُكْتَبُ كَذَلِكَ فِي بَطْنِ أُمِّهِ ".
Абун-Нуъмон бизга айтди, Ҳаммод ибн Зайд бизга айтди, Убайдуллаҳ ибн Абу Бакр ибн Анасдан, Анас ибн Молик розияллаҳу анҳудан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Албатта, Аллаҳ бачадонда (раҳимда) бир малоика тайин қилди, у: ‹Эй Раббим, нутфа; эй Раббим, алақа; эй Раббим, музға (бир парча гўшт)›, дейди. (Аллаҳ) уни яратишни ирода қилса, у: ‹Эй Раббим, эркакми ёки, эй Раббим, аёлми? Эй Раббим, шақийми (бахтсизми) ёки саийд (бахтли)ми? Ризқ нима? Ажал нима?›, дейди. Бас, у онасининг қорнида шундай ёзилади».