حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ سَرْحٍ أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرُو، بْنُ الْحَارِثِ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ الْمَكِّيِّ، أَنَّ عَامِرَ بْنَ وَاثِلَةَ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مَسْعُودٍ، يَقُولُ الشَّقِيُّ مَنْ شَقِيَ فِي بَطْنِ أُمِّهِ وَالسَّعِيدُ مَنْ وُعِظَ بِغَيْرِهِ . فَأَتَى رَجُلاً مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُقَالُ لَهُ حُذَيْفَةُ بْنُ أَسِيدٍ الْغِفَارِيُّ فَحَدَّثَهُ بِذَلِكَ مِنْ قَوْلِ ابْنِ مَسْعُودٍ فَقَالَ وَكَيْفَ يَشْقَى رَجُلٌ بِغَيْرِ عَمَلٍ فَقَالَ لَهُ الرَّجُلُ أَتَعْجَبُ مِنْ ذَلِكَ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا مَرَّ بِالنُّطْفَةِ ثِنْتَانِ وَأَرْبَعُونَ لَيْلَةً بَعَثَ اللَّهُ إِلَيْهَا مَلَكًا فَصَوَّرَهَا وَخَلَقَ سَمْعَهَا وَبَصَرَهَا وَجِلْدَهَا وَلَحْمَهَا وَعِظَامَهَا ثُمَّ . قَالَ يَا رَبِّ أَذَكَرٌ أَمْ أُنْثَى فَيَقْضِي رَبُّكَ مَا شَاءَ وَيَكْتُبُ الْمَلَكُ ثُمَّ يَقُولُ يَا رَبِّ أَجَلُهُ . فَيَقُولُ رَبُّكَ مَا شَاءَ وَيَكْتُبُ الْمَلَكُ ثُمَّ يَقُولُ يَا رَبِّ رِزْقُهُ . فَيَقْضِي رَبُّكَ مَا شَاءَ وَيَكْتُبُ الْمَلَكُ ثُمَّ يَخْرُجُ الْمَلَكُ بِالصَّحِيفَةِ فِي يَدِهِ فَلاَ يَزِيدُ عَلَى مَا أُمِرَ وَلاَ يَنْقُصُ " .
Менга Абут-Тоҳир Аҳмад ибн Амр ибн Сарҳ ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Амр ибнул-Ҳорис Абуз-Зубайр ал-Маккийдан хабар бердики, Омир ибн Восила унга ривоят қилдики, у Абдуллаҳ ибн Масъудни: «Бадбахт — онасининг қорнида бадбахт бўлган кишидир, бахтли эса — бошқанинг ҳолидан ибрат олган кишидир» деганини эшитган. Сўнг у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ашобларидан Ҳузайфа ибн Асид ал-Ғифорий дегувчи бир кишининг олдига келди ва унга Ибн Масъуднинг шу сўзини айтди. У: «Бир киши амалсиз қандай бадбахт бўлади?» деди. Ҳалиги киши унга: «Бунга ажабланасанми? Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганини эшитдим», деди: «Нутфага қирқ икки кеча ўтганда, Аллаҳ унга бир малоика юборади ва у нутфани шакллантиради, унинг эшитишини, кўришини, терисини, гўштини ва суякларини яратади. Сўнг у: ‹Ё Рабб, эркакми ёки аёл?› дейди, шунда Роббинг хоҳлаганини ҳукм қилади ва малоика ёзади. Сўнг у: ‹Ё Рабб, унинг ажали?› дейди, шунда Роббинг хоҳлаганини айтади ва малоика ёзади. Сўнг у: ‹Ё Рабб, унинг ризқи?› дейди, шунда Роббинг хоҳлаганини ҳукм қилади ва малоика ёзади. Сўнг малоика саҳифа қўлида чиқиб кетади ва буюрилганидан ортиқча ҳам қилмайди, кам ҳам қилмайди.»