حَدَّثَنِي أَبُو كَامِلٍ، فُضَيْلُ بْنُ حُسَيْنٍ الْجَحْدَرِيُّ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ، اللَّهِ بْنُ أَبِي بَكْرٍ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، وَرَفَعَ الْحَدِيثَ، أَنَّهُ قَالَ " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ قَدْ وَكَّلَ بِالرَّحِمِ مَلَكًا فَيَقُولُ أَىْ رَبِّ نُطْفَةٌ أَىْ رَبِّ عَلَقَةٌ أَىْ رَبِّ مُضْغَةٌ . فَإِذَا أَرَادَ اللَّهُ أَنْ يَقْضِيَ خَلْقًا - قَالَ - قَالَ الْمَلَكُ أَىْ رَبِّ ذَكَرٌ أَوْ أُنْثَى شَقِيٌّ أَوْ سَعِيدٌ فَمَا الرِّزْقُ فَمَا الأَجَلُ فَيُكْتَبُ كَذَلِكَ فِي بَطْنِ أُمِّهِ " .
Менга Абу Комил Фузайл ибн Ҳусайн ал-Жаҳдарий ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ибн Абу Бакр Анас ибн Моликдан ривоят қилди ва ҳадисни кўтардики, у деди: «Албатта, Аллаҳ азза ва жалла бачадонга бир малоикани вакил қилган, у: ‹Ё Рабб, нутфа; ё Рабб, лахта қон; ё Рабб, бир парча гўшт› дейди. Аллаҳ бирор яратилишни ҳукм қилишни хоҳласа — у деди — малоика: ‹Ё Рабб, эркакми ёки аёл? Бадбахтми ёки бахтли? Ризқи қанча? Ажали қанча?› дейди, шунда у онасининг қорнида шундай ёзилади.»