حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، - وَاللَّفْظُ لِزُهَيْرٍ - قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ كُنَّا فِي جَنَازَةٍ فِي بَقِيعِ الْغَرْقَدِ فَأَتَانَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَعَدَ وَقَعَدْنَا حَوْلَهُ وَمَعَهُ مِخْصَرَةٌ فَنَكَّسَ فَجَعَلَ يَنْكُتُ بِمِخْصَرَتِهِ ثُمَّ قَالَ " مَا مِنْكُمْ مِنْ أَحَدٍ مَا مِنْ نَفْسٍ مَنْفُوسَةٍ إِلاَّ وَقَدْ كَتَبَ اللَّهُ مَكَانَهَا مِنَ الْجَنَّةِ وَالنَّارِ وَإِلاَّ وَقَدْ كُتِبَتْ شَقِيَّةً أَوْ سَعِيدَةً " . قَالَ فَقَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَفَلاَ نَمْكُثُ عَلَى كِتَابِنَا وَنَدَعُ الْعَمَلَ فَقَالَ " مَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ السَّعَادَةِ فَسَيَصِيرُ إِلَى عَمَلِ أَهْلِ السَّعَادَةِ وَمَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الشَّقَاوَةِ فَسَيَصِيرُ إِلَى عَمَلِ أَهْلِ الشَّقَاوَةِ " . فَقَالَ " اعْمَلُوا فَكُلٌّ مُيَسَّرٌ أَمَّا أَهْلُ السَّعَادَةِ فَيُيَسَّرُونَ لِعَمَلِ أَهْلِ السَّعَادَةِ وَأَمَّا أَهْلُ الشَّقَاوَةِ فَيُيَسَّرُونَ لِعَمَلِ أَهْلِ الشَّقَاوَةِ " . ثُمَّ قَرَأَ { فَأَمَّا مَنْ أَعْطَى وَاتَّقَى * وَصَدَّقَ بِالْحُسْنَى * فَسَنُيَسِّرُهُ لِلْيُسْرَى * وَأَمَّا مَنْ بَخِلَ وَاسْتَغْنَى * وَكَذَّبَ بِالْحُسْنَى * فَسَنُيَسِّرُهُ لِلْعُسْرَى}
Бизга Усмон ибн Абу Шайба, Зуҳайр ибн Ҳарб ва Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди — матн Зуҳайрники — Ишоқ «ахбарана» деди, қолган иккиси «ҳаддасана» дедилар: бизга Жарир Мансурдан, у Саъд ибн Убайдадан, у Абу Абдурраҳмондан, у Алидан ривоят қилди. У деди: биз Бақиъул-Ғарқаддаги бир жанозада эдик, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизнинг олдимизга келди ва ўтирди, биз ҳам унинг атрофида ўтирдик. Унинг қўлида бир таёқча бор эди, у бошини эгиб, таёқчаси билан ерни чуқуртира бошлади, сўнг деди: «Сизлардан бирор киши, бирор жонзот йўқки, Аллаҳ унинг жаннат ва дўзахдаги ўрнини ёзмаган бўлса, унинг бахтли ёки бадбахтлигини ёзмаган бўлса». Шунда бир киши: «Ё Расулуллаҳ, ундай бўлса биз ўз ёзувимизга суяниб, амални тарк қилмайликми?» деди. У: «Бахтли аҳлидан бўлган киши бахтли аҳлининг амелига муяссар бўлади, бадбахт аҳлидан бўлган киши бадбахт аҳлининг амелига муяссар бўлади», деди. Сўнг: «Амал қилинглар, ҳар ким ўзига осон қилинган нарсага муяссардир; бахтли аҳли бахтли аҳлининг амелига, бадбахт аҳли бадбахт аҳлининг амелига муяссар қилинади», деди. Сўнг: «Бас, ким (Аллаҳ йўлида) ато қилса ва тақво қилса, ва энг гўзал сўзни (калимани) тасдиқласа, биз уни энг осон йўлга муяссар қиламиз; аммо ким бахиллик қилиб ўзини беҳожат санаса ва энг гўзал сўзни ёлғонга чиқарса, биз уни энг оғир йўлга муяссар қиламиз» (оятини) ўқиди.