حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ سُهَيْلٍ، قَالَ كَانَ أَبُو صَالِحٍ يَأْمُرُنَا إِذَا أَرَادَ أَحَدُنَا أَنْ يَنَامَ أَنْ يَضْطَجِعَ عَلَى شِقِّهِ الأَيْمَنِ ثُمَّ يَقُولُ " اللَّهُمَّ رَبَّ السَّمَوَاتِ وَرَبَّ الأَرْضِ وَرَبَّ الْعَرْشِ الْعَظِيمِ رَبَّنَا وَرَبَّ كُلِّ شَىْءٍ فَالِقَ الْحَبِّ وَالنَّوَى وَمُنْزِلَ التَّوْرَاةِ وَالإِنْجِيلِ وَالْفُرْقَانِ أَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ كُلِّ شَىْءٍ أَنْتَ آخِذٌ بِنَاصِيَتِهِ اللَّهُمَّ أَنْتَ الأَوَّلُ فَلَيْسَ قَبْلَكَ شَىْءٌ وَأَنْتَ الآخِرُ فَلَيْسَ بَعْدَكَ شَىْءٌ وَأَنْتَ الظَّاهِرُ فَلَيْسَ فَوْقَكَ شَىْءٌ وَأَنْتَ الْبَاطِنُ فَلَيْسَ دُونَكَ شَىْءٌ اقْضِ عَنَّا الدَّيْنَ وَأَغْنِنَا مِنَ الْفَقْرِ " . وَكَانَ يَرْوِي ذَلِكَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Жарир ривоят қилди, у Суҳайлдан, у айтди: Абу Солиҳ бизга, бирортамиз ухламоқчи бўлса, ўнг ёни билан ётиб, сўнг шундай дейишни буюрарди: «Аллаҳим, осмонларнинг Робби, ернинг Робби, улуғ Аршнинг Робби, бизнинг Роббимиз ва ҳар бир нарсанинг Робби, донни ва уруғни ёргувчи, Таврот, Инжил ва Фурқонни нозил қилгувчи, пешонасини Сен тутиб турган ҳар бир нарсанинг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман. Аллаҳим, Сен Аввалсан, Сендан олдин ҳеч нарса йўқ, Сен Охирсан, Сендан кейин ҳеч нарса йўқ, Сен Зоҳирсан, Сендан устун ҳеч нарса йўқ, Сен Ботинсан, Сендан яқин (Сенга махфий) ҳеч нарса йўқ. Биздан қарзни адо эт ва бизни фақирликдан бой қил». У буни Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қиларди.