حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَعَمْرٌو النَّاقِدُ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ أَبِي عُمَرَ - قَالُوا حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، مَوْلَى آلِ طَلْحَةَ عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ جُوَيْرِيَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ مِنْ عِنْدِهَا بُكْرَةً حِينَ صَلَّى الصُّبْحَ وَهِيَ فِي مَسْجِدِهَا ثُمَّ رَجَعَ بَعْدَ أَنْ أَضْحَى وَهِيَ جَالِسَةٌ فَقَالَ " مَا زِلْتِ عَلَى الْحَالِ الَّتِي فَارَقْتُكِ عَلَيْهَا " . قَالَتْ نَعَمْ . قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لَقَدْ قُلْتُ بَعْدَكِ أَرْبَعَ كَلِمَاتٍ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ لَوْ وُزِنَتْ بِمَا قُلْتِ مُنْذُ الْيَوْمِ لَوَزَنَتْهُنَّ سُبْحَانَ اللَّهِ وَبِحَمْدِهِ عَدَدَ خَلْقِهِ وَرِضَا نَفْسِهِ وَزِنَةَ عَرْشِهِ وَمِدَادَ كَلِمَاتِهِ " .
Бизга Қутайба ибн Саъийд, Амр ан-Ноқид ва Ибн Абий Умар ривоят қилдилар — лафз Ибн Абий Умарники — улар: бизга Суфён Муҳаммад ибн Абдурраҳмондан, у Толҳа оиласининг озод қилган қули, у Курайбдан, у Ибн Аббосдан, у Жувайриядан ривоят қилди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бомдод намозини ўқигач, эрталаб эрта унинг олдидан чиқдилар, у эса ўз масъжидида (намозгоҳида) эди. Сўнг кун ёришганидан кейин қайтдилар, у эса ўтирган эди. Шунда: «Мен сени қайси ҳолатда қолдирган бўлсам, ҳамон ўша ҳолатдамисан?» дедилар. У: «Ҳа» деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Мен сендан кейин тўртта сўзни уч марта айтдим. Агар улар бугун сен айтган нарсалар билан тарозида тортилса, уларни босиб кетарди: ‹Субҳоналлаҳи ва биҳамдиҳи адада холқиҳи ва ризо нафсиҳи ва зината аршиҳи ва мидода калимотиҳи (Аллаҳ поктур, Унга ҳамд билан, халқи сони қадар, Ўзининг розилиги миқдорида, Аршининг оғирлиги қадар ва сўзлари мидоди қадар)›» дедилар.