حَدَّثَنَا عَمْرٌو النَّاقِدُ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنْ حَجَّاجِ بْنِ أَبِي، عُثْمَانَ قَالَ قَالَ يَحْيَى وَحَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ يَغَارُ وَإِنَّ الْمُؤْمِنَ يَغَارُ وَغَيْرَةُ اللَّهِ أَنْ يَأْتِيَ الْمُؤْمِنُ مَا حَرَّمَ عَلَيْهِ " .
Бизга Амр Ноқид ҳадис айтди, бизга Исмоил ибн Иброҳим ибн Улайя Ҳажжож ибн Абу Усмондан ҳадис айтди, у айтди: Яҳё айтди: менга Абу Салама Абу Ҳурайрадан ҳадис айтди, у айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам шундай дедилар: «Аллаҳ ғайрат қилади (рашк қилади) ва мўмин ҳам ғайрат қилади. Аллаҳнинг ғайрати эса мўминнинг Ўзи унга ҳаром қилган нарсани қилишидир».